b.croce prvi dio - estetika

7/26/2019 B.Croce Prvi Dio - Estetika

1/39

Benedetto Croce: ESTETIKA

Prvi dio: TEORIJA

I.Intuicija i izrazDva su oblika so!na"e: intuitivna ili lo#i$ka% so!na"a ute& &a'te ili intelekta%so!na"a univer!alno# ili individualno#% so!na"a o"edina$ni( $in"enica ili n"i(ovi(

odnosa.)kratko% so!na"a "e ili tvoritel"ica slika ili o"&ova.*o% unato$ svi& o"&ovi&a re!ultat u&"etni$ko# d"ela "e intuici"a% a unato$ svi&intuici"a&a re!ultat +lo!o,ske rasrave "e o"a&.Po"&ovi o&i"e'ani i reto$eni u intuici"e vi'e ne &o#u biti o"&ovi% "er su i!#ubilisvaku ne!avisnost i autono&nost.*aravno% osto"i ra!lika i!&e-u !nanstveno# i u&"etni$ko# d"ela% to "est i!&e-uintelektualno# $ina i intuitivno#.Pod intuici"o& se $esto ra!u&i"eva erceci"a% ili so!navan"e !bil"e ko"a seostvarila% to "est s(vaan"e ne$e#a kao !bil"sko#.

Dakako% erceci"a "e intuici"a: erceci"e sobe u ko"o" i'e&% aira ko"i "e reda&no&% era ko"i& se slu/i& 0 sve su to intuici"e.*o% isto "e tako intuici"a i slika ko"a &i rola!i kro! #lavu: slika neko# dru#o# &eneko"i i'e u neko" dru#o" sobi% s ra!li$iti& airo& i ero&.

To !na$i da "e distinkci"a i!&e-u !bil"e i ne!bil"e strana vlastito" rirodi intuici"e% a"e re&a to&e i sekundarna.Intuici"a "e nedi,erencirana "edinica erceci"e !bil"e i "ednostavne slike &o#ue#.Prostor i vri"e&e su oblici intuici"e1 intuirati !na$i s&"estiti u rostor i u vre&enskini!. *o% na'e su intuici"e be! rostora i vre&ena.Ono 'to intuira&o kod neko# u&"etni$ko# d"ela ni"e rostor i vri"e&e% ne#o

karakter ili individualna +!iono&i"a.

Posto"i si#uran na$in !a ra!likovan"e rave intuici"e% rave redod/be od ono# 'to"o" "e in,eriorno% !a ra!likovan"e to# du(ovno# $ina od &e(ani$ko#% asivno#%rirodno# $ina.Svaka rava intuici"a "e i!ra!. Ono 'to se ne ob"ektivira u i!ra! ni"e intuici"a iliredod/ba% ne#o os"et i rirodnost.Du( sa&o intuira ako d"elu"e% ako obliku"e% i!ra/ava.I*T)ITI2*A DJE3AT*OST I*T)IRA O*O3IKO KO3IKO I4RA5A2A.) o"a& i!ra!a val"a ukl"u$iti i neverbalne i!ra!e% kao 'to su i!ra!i lini"a% bo"a%tonova% ko"i sto#a obu(vaa svakovrsne l"udske o"ave% #ovornika% #la!benika%slikara itd.*e&o#ue "e u so!na"no& rocesu ra!likovati intuici"u od i!ra!a. Jedno seiska!u"e s dru#i&% "er nisu "edno ne#o dvo"e.*o% #lavni u!rok !bo# ko"e# te!a 'to "e isti$e&o &o/e i!#ledati aradoksalnailu!i"a da se i! !bil"e &o/e intuirati vi'e no 'to se doista intuira.3"udi $esto tvrde da su i& u #lavi &no#e i va/ne &isli% sa&o i( ne usi"eva"ui!ra!iti. 6e-uti&% kad bi i( doista i&ali% oni bi i( i!ra!ili isto tako bro"ni& ri"e$i&a.

To &o/e sa&o !na$iti da i( ili ni"e bilo% ili su bile skro&ne.Isto se tako &isli da svi &i intuira&o i !a&i'l"a&o !e&l"e% likove out slikara% ati"ela out kiara 0 sa&o 'to oni !na"u naslikati i isklesati te slike% dok i( &inosi&o nei!ra/ene u svo"o" nutrini. *o% vrlo "e skro&an svi"et ko"i intuira&o.)nutra'n"i su to #lasovi% sudovi 'to i( re'utno i!ri$e&o: 7to "e $ov"ek% to "e kon"%ovo "e te'ko% ovo #orko% to &i se svi-a% itd.8% a sve "e to takvo bl"e'tavilo sv"etla i


2/39

bo"a% ko"e slikarski ne bi &o#li i&ati dru#o# "asno# i vlastito# i!ra!a osi& u kakvo"!birci i! ko"e bi se ra!a!nali tek oko"i "asni ote!i. Ali ovre&eno rela!i&o s&ali( intuici"a na vee i "o' vee i i!u!etne. A ri"ela! "e katkad sve dru#o sa&one la#an.6ic(elan#elo "e i!rekao da se 7slika u&o&% a ne ruka&a8% osoba 'to "e val"aortretirati ostavl"a se% nai&e% red u&"etnika kao svi"et ko"i tek treba otkriti.Delle 9ra!ie "e dani&a sta"ao red Posl"edn"o& ve$ero& ne doti$ui "e kisto&%

rekav'i da 7u!vi'eni u&ovi na"vi'e stvara"u kada na"&an"e rade% "er tada u&o&tra/e invenci"u8.Slikar "e slikar% "er tada vidi ono 'to dru#i os"ea% ili to tek ra!abire re&da "o' nevidi.I!van intuici"e% redod/be% osto"e sa&o i&resi"e% os"eti% os"ea"i% orivi% e&oci"e%itd.% ko"e su s ovu stranu du(a% "er i( $ov"ek "o' ni"e asi&ilirao% a ostulirane su!bo# lak'e# i!ra/avan"a re&da su !aravo neosto"ee% ako "e osto"an"etako-er $in du(a.Intuitivna so!na"a "e i!ra/a"na so!na"a.Intuici"a ili redod/ba se ra!liku"e od ono#a 'to se os"ea i tri% od os"etilno# vala%

od si(i$ke &ateri"e% kao oblik% to !aos"edan"e% to "e i!ra!.Intuirati !na$i i!ra!iti% i ni'ta dru#o ne#o i!ra!iti.

II. Intuicija i umjetnostJasno "e i!"edna$ena intuitivna ili i!ra/a"na so!na"a s esteti$ki& ili u&"etni$ki&$ino&.*o% tu se surostavl"a #ledi'te 'to #a u veliko" &"eri !astua"u i +lo!o+% re&ako"e& "e u&"etnost intuici"a osve !asebne vrste.)!&i&o da "e u&"etnost intuici"a% no intuici"a ni"e uvi"ek u&"etnost: u&"etni$kaintuici"a "e osebna vrsta ko"a se ne$i& vi'i& ra!liku"e od intuici"e oenito.

Ponekad se &islilo da u&"etnost ni"e obi$na intuici"a% ne#o #otovo intuici"aintuici"e% isto kao 'to !nanstveni o"a& ne bi redstavl"ao uki o"a&% ne#o o"a&o"&a. ov"ek bi se% dakle% u!di!ao do u&"etnosti ob"ektiviran"e& ne os"ea"a%kao 'to se do#a-a kod obi$ne intuici"e% ne#o sa&e intuici"e. Ali ono 'to seantono&a!i"o& ;stilska fgurako"a nasta"e uorabo& oe o!nake ;zanimanje%atributu&"etno'u e&iri"sko# su karaktera te i( "e ne&o#ue de+nirati.6ora&o in!istirati na identi+kaci"i% "er "e odva"an"e u&"etnosti od obi$no#du(ovno# /ivota% n"e!ino !atvaran"e u nekakakv aristokratski kru# bilo "edan od#lavni( ra!lo#a ko"i su one&o#uili estetici% !nanost o u&"etnosti% da rona-eravu rirodu% n"e!ine istinske kori"ene u l"udsko" du'i.*e osto"i ni !nanost &alene i velike intuici"e% !nanost obi$ne i u&"etni$keintuici"e% ne#o sa&o "edna estetika% !nanost intuitivne ili i!ra/a"ne so!na"e% a to

"e esteti$ki ili u&"etni$ki $in.
http://www.hrleksikon.info/abecedarij/F/10979/figurahttp://www.hrleksikon.info/abecedarij/Z/43612/zanimanjehttp://www.hrleksikon.info/abecedarij/A/2713/atributhttp://www.hrleksikon.info/abecedarij/Z/43612/zanimanjehttp://www.hrleksikon.info/abecedarij/A/2713/atributhttp://www.hrleksikon.info/abecedarij/F/10979/figura


3/39

I kad odre-u"e&o !na$en"e ri"e$i #eni"% ili u&"etni$ki #eni"% ko"i se ra!liku"e odobi$no# $ov"eka% &o/e&o ri(vatiti tek kvantitativnu ra!liku.Ka/e se da veliki u&"etnici otkriva"u nas na&a sa&i&a.Pri"e nopoeta nasciturval"alo bi rei(o&o nascitur oeta;8P"esnik se ra-a 0$ov"ek se ra-a kao "esnik8


4/39

red&eta i! rirode% red ko"i&a bi se onovila ista ona u!burkanost os"ea"a 'to"e i!a!iva"u red&eti i! rirode% tada "e tvrdn"a o$ito o#re'na.Ilu!i"a rika!a ne&a ni$e# !a"edni$ko# s &irni& vladan"e& u&"etni$ke intuici"e.Prirodni ele&ent osta"e vi'e>&an"e nei!brisiv.

I dal"e se onavl"a tvrdn"a da u&"etnost ni"e so!na"a% da ona ne ra-a istinu i da

ne riada teori"sko&% ne#o senti&entalno& ili neko& takvo& svi"etu. 2id"elis&o da "e intuici"a so!na"a% oslobo-ena o"&ova i "ednostavni"a od tako!vaneerceci"e !bil"e% te "e sto#a u&"etnost so!na"a% ,or&a% ne riada os"ea"u isi(i$ko" &ateri"i. Ako se in!istiralo na to&e da "e u&"etnost os"ea"% bilo "e touravo !bo# to#a 'to se os"eala otreba da se on ra!dvo"i od slo/eni"e#ercetivno# $ina% isti$ui n"e#ovu $istu intuitivnost.Kad se iskl"u$i o"a& kao sadr/a" u&"etnosti i kad se iskl"u$i ovi"esna !bil"a kaotakva% ne osta"e dru#i sadr/a" osi& !bil"e s(vaene u n"e!ino" naivnosti i

neosrednosti% u /ivotno& orivu% kao os"ea"% !aravo onovno $ista intuici"a.Odatle 'to ni"e dobro ustanovl"eno distinktivno obil"e/"e i!ra!a s ob!iro& nai&resi"u% ,or&e s ob!iro& na &ateri"u nastala "e teorija estetskih osjeta. Tase teori"a svodi na uravo navedenu o#re'ku% na otrebu da se otra/i ri"ela! i!sadr/a"ni( u ,or&alna obil"e/"a.2al"a od&a( od#ovoriti da sve i&resi"e &o#u ostati dio estetski( i!ra!a iliobli$"a% ali ni "edna to ne &o/e nu/no ostati.Dante u!di/e do ,or&e ne sa&o vi!ualne i&resi"e ne#o i taktilne ili ter&i$ke

i&resi"e.udna "e ilu!i"a uv"eren"e da na& slika stvara sa&o vi!ualne i&resi"e.to bi slika redstavl"ala neko& !a&i'l"eno& $ov"eku ko"i bi% li'en svi( ili vee#bro"a os"eta% od"edno& !adobio sa&o os"etilo vida@Slika 'to "e red na&a i !a ko"u &isli&o da "e vidi&o sa&o o$i&a% n"e&u bi seu$inila kao tek ne'to &alo vi'e od ra!&a!ane slikareve alete.Ako se kod estetske $in"enice vi!ualne i auditivne i&resi"e ri&a"u kao i!ravne%one 'to i( erciira"u dru#a os"etila biva"u tako-er ri&l"ene% ali sa&o kao

ridru/ene. I ta "e distinkci"a osve arbitrarna% neute&el"ena. Estetski "e i!ra!sinte!a kod ko"e "e ne&o#ue ra!likovati i!ravno i nei!ravno. Sve su i&resi"e un"e&u i!"edna$ene ti&e 'to su esteti!irane.4a i!ra!% &e-uti&% ne osto"e +!iolo'ke $in"enice% n"e#ovo "e ola!i'te ui&resi"a&a. Dakako% nedostatak o"edini( or#ana ili neki( skuova stanicasri"e$ava nastanak odre-eni( i&resi"a. *o% i&resi"e nisu uv"etovane sa&oor#ano&% ne#o i dru#i& odra/a"i&a ko"i d"elu"u na or#an. Tko nikad ni"e do/ivioi&resi"u &ora nikad "e nee &oi i!ra!iti. I!ra! retostavl"a i&resi"u% a

oseban i!ra! osebnu i&resi"u.Svaka i&resi"a iskl"u$u"e sve dru#e u trenutku u ko"e& ona vlada% a to vri"edi !asvaki i!ra!.


5/39

Sl"edee bitno% svaki je izraz jedinstven izraz.Estetska "e d"elatnost staan"e do"&ova u or#ansku c"elinu. )&"etni$ko d"elo&ora os"edovati "edinstvo% "edinstvo u ra!novrsnosti.I!ra! "e sinte!a ra!novrsno# ili &no#ostruko# u "edno&. I!ra! onekad nasta"e nate&el"u dru#i( i!ra!a: osto"e "ednostavni i slo/eni i!ra!i.)&"etni$ko d"elo di"eli&o na n"e#ove di"elove% e na scene% ei!ode% sli$nosti% ili

sliku na o"edine likove i red&ete% o!adinu i rvi lan% itd.Takva od"ela% &e-uti&% oni'tava d"elo. Korolar oi&an"a i!ra!a kao d"elatnost"est ned"el"ivost u&"etni$ko# d"ela.

Ra!ra-u"ui do"&ove $ov"ek i( osloba-a. Ob"ektivira"ui i( odva"a od sebe iosta"e i& nadre-en. Osloba-a"ua i ro$i'ava"ua ,unkci"a u&"etnosti "e "o'

"edan vid i ,or&ula n"e!ino# d"elatno# obil"e/"a. D"elatnost "e osloba-a"ua uravo!ato 'to sr"e$ava asivnost.

Sada "e "asno i !a'to se u&"etnici&a onekad riisu"e na"vei sen!ibilitet ilistrastvenost% kao i na"vea neos"etl"ivost ili oli&i"ska vedrina.

III. Umjetnost i flozofjaDva su oblika so!na"e% intelektualni ili o"&ovni i estetski.to "e so!na"a ute& o"&ova@ To "e so!na"a odnosa &e-u stvari&a% #d"e sustvari intuici"e. Be! intuici"a nisu &o#ui o"&ovi% kao 'to be! sadr/a"a i&resi"ani"e &o#ua sa&a intuici"a. Intuici"e su: ovo "e!ero% ova voda% ova $a'a vode.Po"a& "e: voda% ne ova ili ona o"ava% ne#o voda uoe% red&et beskona$ni(intuici"a% ali sa&o "edno# i stalno# o"&a.Ali% o"a&% ako s "edne strane vi'e ni"e intuici"a% s dru#e to osta"e te &o/e ne bitiintuici"a.I $ov"ek ko"i &isli ti&e 'to &isli os"edu"e i&resi"e i os"ea"e% a n"e#ove i&resi"ei os"ea"i nisu kao kod $ov"eka ko"i ni"e +lo!o,% nisu l"ubav ili &r/n"a !a stanovitered&ete ili individualce% ne#o sa& naor &i'l"en"a% s boli i rado'u% l"ubavl"u i&r/n"o& ko"i su s ti& naoro& ove!ani.

A ta" naor% da bi ostao ob"ektivan sra& du(a% &ora ori&iti intuitivni oblik.9ovoriti ne !na$i lo#i$ki &isliti% ali lo#i$ki &isliti !na$i% istodobno% #ovoriti.Da &i'l"en"e ne &o/e biti be! #ovora% oeo!nata "e istina.*o i tu !na do do nesora!u&a a rvi "e svo"stven oni&a ko"i isti$u da se istotako &o/e &isliti #eo&etri"ski& likovi&a% al#ebarski& bro"ka&a% ideo#ra,ski&!nakovi&a% be! i"edne ri"e$i% da osto"e "e!ici kod ko"i( ri"e$% ,oni$ki !nak nei!ra/ava ni'ta ako se ne ro&atra i naisani !nak% itd.*o% kad veli&o 7#ovoriti8% odra!u&i"eva"ui rito& oenito 7i!ra!8 ko"i ni"e

"edini tako!vati verbalni i!ra!.6o/e i ne &ora biti istina da "e o"&ove &o#ue &isliti be! ,oni$ki( rika!a% ali tio"&ovi nisu nikad be! i!ra!a.


6/39

Dru#i ak doda"u da /ivotin"e &isle i ra!&i'l"a"u. Kad +lo!o, #ovori o /ivotin"sko"rirodi% brutalno"% instiktivno" i sli$no% to se te&el"i na !a&"edbi ono# ne$e#/ivotin"sko# i brutalno# kod $ov"eka.Analo#i"a s $ov"eko&% o!navan"e du(a% si(olo#i"e $ov"eka ko"o& se slu/i&o ri,or&iran"u svi( retostavki /ivotin"ske si(olo#i"e dovelo bi nu/no doretostavke da one% ako na neki na$in &isle% na neki na$in i #ovore.

*a"u!vi'eni"e o"ave% s"a"ni vr(unci intuitivne i intelektualne so!na"e na!iva"u seu&"etnost i !nanost.Umjetnost i znanostsu odi"el"ene i !a"edno ove!ane% oklaa"u se s "ednestrane% i to esteti$ke. Svako !nanstveno di"elo "e istodobno u&"etni$ko.

Ta se strana !a&"eu"e kad d"elatnost s(vaan"a ri"e-e u d"elatnostkonte&laci"e% ro&atran"a% i kad se ta &isao red na&a o$ne odvi"ati "asno%dobro !aokru/ena% skladno# rit&a i li'ena sve#a suvi'no#a.

7*i bo#ovi% ni l"udi% ni o#lasni stuovi kn"i/ara nisu "esnici&a doustili da buduosredn"i8.P"esniku i u&"etniku ko"e& nedosta"e ,or&a% nedosta"e sve. P"esni$ki sadr/a" "erisutan u svako" du'i% ali sa&o i!ra!% ,or&a% $ini "esnika.4ato se &islioci&a i !nanstvenici&a ora'ta% "er e i! ,ra#&enta i!vesti sre-ensklo% a !a to ni"e otrebno #eni"alno otkrie.

Odnos i!&e-u intuitivne so!na"e i i!ra!a% intelektualne so!na"e i o"&a% i!&e-uu&"etnosti i !nanosti% i!&e-u oe!i"e i ro!e "e odnos dvostrukog stupnja.Prvi je izraz, drugi pojam: rvi &o/e be! dru#o#% ali dru#i ne &o/e be! rvo#.I&a oe!i"e be! ro!e ali ne i ro!e be! oe!i"e.I!ra! "e% nai&e% rva otvrda l"udske d"elatnosti. Poe!i"a "e 7&aterinski "e!ikl"udsko# roda8% a rvi su l"udi 7o rirodi bili vr(unski "esnici8.Povi"est se svodi od oi o"a& u&"etnosti. Ona ne tra/i !akonitosti i ne #lu&io"&ove% ona ne inducira ;&etodi$ki ostuak !akl"u$ivan"a od o"edina$no# naoe< niti deducira ;&etodi$ki ostuak !akl"u$ivan"a od o$e# na o"edina$no


7/39

*o% ta&o #d"e ono ne doire ili treba trenutno odustati od na&"ere da se sa!na'to se doista !bilo ili "e bol"e rib"ei v"erodosto"nosti% v"ero"atnosti. *a$elov"erodosto"nosti i v"ero"atnosti vlada c"elokuno& ovi"esno& kritiko&.Isitivan"e i!vora i autoriteta us&"ereno "e na to da se ustanove na"uv"erl"ivi"asv"edo$anstva.Pov"esni$arevo "e uv"eren"e nedoka!ivo. On e onekad i o#ri"e'iti% no !ane&ariv

"e bro" o#re'aka s ob!iro& na slu$a"eve u ko"i&a e ostuiti ravedno. Sto#a!drav ra!u& s ravo& v"eru"e u ovi"est% ko"a ni"e tek oeri!nata i!&i'l"otina%ne#o ono 'to individualac i $ov"e$anstvo a&te i! svo"e ro'losti.4nanost% istinska !nanost ko"a ni"e intuici"a ne#o "e o"a&% ni"e individualnostne#o univer!alnost% ona "e !nanost du(a% to "est +lo!o+"a.*a"vi'a konvenci"a "e sa& Du( A da bi konvenci"e &o#le osto"ati% &oraosto"ati $ov"ekova du(ovna d"elatnost.Posto"e dva temeljna oblika spoznaje: intuici"a i o"a&% !nanost ili +lo!o+"a i

u&"etnost.Prito& se u n"i&a ra!lu$u"e ovi"est% ko"a "e nalik re!ultanti intuici"e sastavl"ene udotica" s o"&o&. Sve dru#e ;rirodne i &ate&ati$ke !nanosti< ne$isti su oblici%kod ko"i( se &i"e'a"u van"ski ele&enti i rakti$no ori"eklo.Intuici"a na& da"e svi"et% o"avu% a o"a& na& da"e nou&en% Du(.

I2. Historizam i intelektualizam u esteticiI! !birke !a(t"eva u&"etnosti uoe i osebni( !a(t"eva ovi"esti nastala "e teori"a

v"ero"atno# kao red&eta u&"etnosti.Pod v"ero"atno'u se% ustvari% ra!u&i"evala u&"etni$ka dosl"ednost redod/be% t".unina i d"elotvornost% n"e!ina e,ektivna risutnost.)&"esto 7v"ero"atno8 $esto se uotrebl"avala ri"e$ 7&o#ue8 % no onekad se% a$inio "e to ne&ali bro" kriti$ara i isaca traktata% od v"erodosto"ni& ra!u&i"evalaosobina ovi"esne istine ko"a se ne &o/e doka!ati ne#o sa&o retostaviti% ko"a "eu biti v"ero"atna% a se ista osobina (t"ela riisati i u&"etnosti.Ponekad se od u&"etnosti !a(t"evalo redo$avan"e rirodne ili ovi"esno osto"ee

!bil"e% a to "e "o' "edno od o#re'ni( !na$en"a 'to i( ori&a u$en"e o oona'an"urirode.Poto& su veri!a& i naturali!a& osv"edo$ili ri&"er brkan"a esteti$ke $in"enice sasa&i& ostuci&a rirodni( !nanosti% !a&i'l"a"ui nekakve dra&e i ro&ane ko"isu trebali biti ne sa&o re!ultat ro&atran"a ne#o $ak ekseri&entalne rirode.6no#o su $e'a brkan"a u&"etni$ko# ostuka i ostuka +lo!o,ski( !nanosti.

Tako se s&atralo da "e u&"etnosti svo"stveno i!la#ati o"&ove% redo$avati ide"e%te se na ta" na$in obrkala u&"etnost sa !nano'u.

*a istu se o#re'ku svodi teori"a u&"etnosti kao !a#ovornica te!a% isto vri"edi i !aesteti$ku teori"u tii$no#% kad se od tio& ra!u&i"eva astrakci"a ili o"a& te se


8/39

tvrdi da u&"etnost u individualcu &ora osvi"etliti vrstu. Pri&i"etit e&o da "e isi&bol s&atran bitni& !a u&"etnost.*o% ako "e si&bol neodvo"iv od u&"etni$ke intuici"e% on "e sinoni& sa&e intuici"eko"a uvi"ek i&a idealno obil"e/"e. ) u&"etnosti ne&a dvostruko# te&el"a% ne#oosto"i sa&o "edan% a sve "e u n"o" si&boli$no% "er "e sve idealno.Dok ale#ori"a% ko"a osti/e ost ,estu&% kad "e d"elo dovr'eno% ne &i"en"a

u&"etni$ko d"elo. Ale#ori"a "e i!ra! 'to se ridoda"e i!vana dru#o& i!ra!u.Iak% na"ve$i se tri"u&, intelektualisti$ke o#re'ke o$itu"e u u$en"u o u&"etni$ki& ikn"i/evni& rodovi&a.3"udski du( &o/e i! estetsko# ri"ei u lo#i$ko uravo !ato 'to "e estetsko rvistuan" sra& oton"e#% on &o/e ro&i'l"an"e& oe# uni'titi i!ra!e% to "est&i'l"en"e o"edina$no#% &o/e reto$iti i!ra/a"ne $in"enice u lo#i$ke odnose. *o tone !na$i da rvi i!ra!i nisu rito& uni'teni% oni su se u biti ovukli red novi&esteti$ko>lo#i$ki& i!ra!i&a. Kad se dosi"e do dru#o# stun"a% rvi "e ve

nau'ten.Kod kvantitivni( o"&ova nau'tena "e individualna i!ra/a"na $in"enica od ko"e seo'lo. I! esteti$ara retvorili s&o se u lo#i$are.Kako bi ina$e nastala !nanost ko"a% ako i&a esteti$ke i!ra!e% sebi !a cil" ostavl"ada i( revlada@ 3o#i$ki ili !nanstveni oblik kao takav iskl"u$u"e esteti$ki. Tkoo$in"e !nanstveno &isliti% ve "e rekinuo esteti$ku konte&laci"u% re&dan"e#ovo ro&i'l"an"e sada nu/no ori&a esteti$ku ,or&u.Kad se i! o"&a /eli i!vesti i!ra!% a u !a&"ensko" $in"enici ronai !akonitosti

svo"stvene !a&i"en"eno" $in"enici% t". kad se ne uo$ava ra!lika i!&e-u rve i dru#esteenice% te se !bo# to#a% re&da se sto"i na dru#o"% tvrdi da se sto"i na rvo" 0ta se o#re'ka na!iva teorijom umjetnikih i knjievnih rodova.5arn scene% idila% surovost i sli$no nisu do"&ovi ne#o o"&ovi% nisu sadr/a"i ne#olo#i$ko>esteti$ke ,or&e. A ,or&a se ne &o/e i!ra!iti% "er "e ve ona sa&a i!ra!.)&"esto da se odredi "e li neko u&"etni$ko d"elo i!ra/a"no i 'to i!ra/ava% da li#ovori% &uca ili 'uti% ostavl"a se itan"e 7"e li ono u skladu sa !akonitosti&aeske "es&e ili tra#edi"e@ Sa !akonitosti&a ovi"esno# ili e"sa/no# slikarstva@ I

svako "e ravo u&"etni$ko d"elo rekr'ilo neki utvr-eni rod% ore&etiv'i rito&ide"e kriti$ara ko"i su ak bili risil"eni da ro'ire rod. Dok su ak ov"esni$arikn"i/evnosti i u&"etnosti retendirali da narave ne ovi"est stvarni( kn"i/evni( iu&"etni$ki( d"ela% ne#o ra!ni( sodoba te da u&"esto ra!vo"a u&"etni$ko# du(aocrta"u ra!vo" vrsta ;kao kad "e u . st. i!&i'l"en (ero"sko>ko&i$ni e kao novavrsta


9/39

Povi"est !na$i konkretnost i individualnost% !akonitost i o"a&% astraktnost ioost. Ako se &e-uti& odustane od na&"ere da se i! ovi"esti i!lu$e !akonitostii ovi"esni o"&ovi% a se !a(t"ev su!i na !akonitosti i o"&ove li'ene svako#rid"eva % tako e !nanost ko"a se bude dobila biti ne +lo!o+"a ovi"esti% ve re&aslu$a"evi&a ili +lo!o+"a u svo"e& "edinstvu ili ra!li$iti& seci+$nosti&a ;etika%lo#ika itd.


10/39

Kakvoa i!ra!a ne i!vodi se i! kakvoe o"&a. *e osto"i istinski ;lo#i$ki< s&isaori"e$i% ona" tko obliku"e neki o"a& svaki ut sa& rida"e istinski dio ri"e$i&a.

to "e silo#i!a&@ Silo#i!a&% ro&i'l"an"e in ,or&a% ni"e otkrivan"e istine veu&i"ee i!la#an"a% roitivan"a% rasravl"an"a sa sa&i& sobo& i s dru#i&a.Silo#i!a& "e u&i"ee i!la#an"a i roitivan"a. Pola!ei od ve rona-eni(

o"&ova% ve !a&i"eeni( $in"enica% i o!iva"ui se na osto"nost istine ili&i'l"en"a% ona i! ti( odataka i!vla$i osl"edice% to "est onovno rika!u"e ono 'to"e rona-eno. Svo-en"e tvrdn"i na silo#isti$ki s(e&ati!a& na$in "e kontrolevlastito# &i'l"en"a i kritike &i'l"en"a dru#i(.*e s&i"e se !aboraviti da se o"a&% ;lo#i$ki< sud i silo#i!a& ne nala!e na isto" crti.Sa&o "e ona" rvi istinski lo#i$ki $in% a dru#i i trei su oblici u ko"i&a se rvi&ani,estira. Budui da se radi o oblici&a% ni"e i( &o#ue isitivati dru#a$i"e odesteti$ki ;#ra&ati$ki< a % budui da os"edu"u lo#i$ki sadr/a"% "edino !ane&aru"ui

sa&e oblike i rela!ei na u$en"e o o"&u. Ti&e se otvr-u"e istinitost sveoeri&"edbe da ona" ko"i lo'e &isli lo'e i #ovori ili i'e% da "e isravna lo#i$kaanali!a te&el" dobro# i!ra/avan"a. Ta "e istina !aravo tautolo'ka% "er dobro&isliti !na$i !aravo dobro se i!ra/avati% "er "e i!ra! intuitivno os"edovan"evlastito# lo#i$ko# &i'l"en"a.

*e reoru$u"e se ri&"enu lo#ike u estetici% ne#o osloba-an"e lo#ike odesteti$ki( ,or&i.

Tako ,or&irana lo#ika bit e uvi"ek ,or&alna lo#ika% rou$avat e istinski oblik ili&isaonu d"elatnost% o"a&% !ane&aru"ui o"edine i osebne o"&ove. or&alnae lo#ika sr"e$iti ,or&alisti$ku. To vi'e ni"e sa&o lo#ika% ne#o sku i "edinstvo+lo!o+"e% #d"e "e ukl"u$ena i lo#ika.4nanost &i'l"en"a ;lo#ika< "e !nanost o"&a% kao 'to "e !nanost &a'te ;estetika

2I. !eorijska djelatnost i praktina djelatnost

Prakti$na ,or&a ili d"elatnost "e vol"a. 2ol"a "e !a nas d"elatnost du(a ra!li$ita odsa&e teori"e ili konte&laci"e stvari% kao i tvoritel"ica ne so!na"a ne#od"elatnosti. D"elatnost "e doista d"elatnost utoliko 'to "e vol"na. I ono 'to se u$kina!iva ne>rad: vol"a !a oiran"e&% !a otoro&% ro&ete"ska vol"a% ko"a "e tako-erd"elatnost.Pute& teori"ske ,or&e $ov"ek s(vaa stvari% dok i( ute& rakti$ne &i"en"a.Pute& rve risva"a univer!u&% a ute& dru#e #a stvara.*o% rvi "e oblik te&el" dru#o#% a i!&e-u ti( dvi"u ,or&i u 'ire& se obliku onavl"aodnos dvostruko# stun"a. 6o#ue "e !a&isliti so!na"u neovisnu o vol"i% dok "evol"a neovisna o so!na"i ne!a&isliva. Sli"ea vol"a ni"e vol"a.Prakti$an $ov"ek da bi d"elovao ne treba ra!ra-en +lo!o,ski siste&% ali u oblasti&au ko"i&a d"elu"e ola!i od intuici"a i o"&ova ko"i su vrlo "asni.


11/39

Kad rakti$an $ov"ek ri&i"eti da &u "edan ili vi'e ti( ele&enata nisu o!nati% ilikad !aadne u su&n"u% d"elatnost ili ne o$in"e ili se !austavl"a.) to& se $asu oka!u"e va/ni& i dul"e se !adr/ava u svi"esti teori"ski &o&ent ko"ise "edva ri&"eu"e i br!o !aboravl"a.A ako se to i dal"e nastavl"a% onda rakti$an $ov"ek &o/e ostati Fa&let% odvo"eni!&e-u /el"e !a d"elovan"e& i slabe teori"ske "asnoe kada "e ri"e$ o situaci"a&a i

sredstvi&a. A ako on% nala!ei u/itak u konte&laci"i i &editaci"i reu'ta u veo"ili &an"o" &"eri dru#i&a vol"u i d"elovan"e% tada se u n"e&u ,or&ira s&iren stavu&"etnika% !nanstvenika i +lo!o,a% ko"i su kao rakti$ni l"udi nesosobni ili $ak'tetni.Ove ri&"edbe se sve te&el"e na kvantitivni& ra!lika&a i otvr-u"u $in"enicu dadjelatnost, ma kako ograniena bila, ne moe biti doista djelatnost, tj"

voljna djelatnost ako joj ne prethodi spoznajna.Da bis&o se odlu$ili !a neko d"elovan"e% otrebno "e rosuditi ute& rakti$no#

suda i i!rei ko"a "e d"elatnost korisna i dobra.*a rvi o#led se $ini da i!a ove teori"e sto"i sv"edo$anstvo sav"esti% no ri&"eu"ese da ti sudovi sli"ede otvrdu vol"e.Korisna ili dobra d"elatnost /el"na "e d"elatnost. 6i stvari o!na"e&o kao korisne idobre !ato 'to i( (oe&o.Prakti$no" d"elatnosti ret(ode so!na"e% ali ne rakti$ne so!na"e1 da bi se oneos"edovale% nu/no "e na"ri"e os"edovati rakti$nu d"elatnost.

Po#re'na "e svaka teori"a ko"a bi esteti$ku d"elatnost ove!ala s rakti$no&.Da "e !nanost teori"a % a u&"etnost raksa isticano "e &no#o uta. Sa&o 'torakti$no ni"e esteti$ko ili unutar esteti$ko# % ne#o "e i!van i okra" to# odru$"a.Esteti$ka $in"enica se sva iscrl"u"e u i!ra/a"no" ra!radi do"&ova. Kad s&o osvo"iliunutra'n"i #ovor% us"eli "asno i /ivo oi&ati neki lik ili ki% ronai #la!beni &otiv%i!ra! "e ro-en i otun% ne treba &u ni'ta dru#o. To 'to kasni"e otvara&o i(oe&o otvoriti usta da bis&o #ovorili ili "evali% to "e naknadna $in"enica% ko"aslu/i osve dru#a$i"i& !akonitosti&a od rve o ko"o"% !asada% ne &ora&o voditi

ra$una% re&da ve sada ri!na"e&o da "e ona roi!vod stvari i rakti$na ili vol"na$in"enica. Obi$no se ra!liku"e unutra'n"e od van"sko# u&"etno$ko# d"ela% nou&"etni$ko "e d"elo ;esteti$ko d"elo< uvi"ek unutra'n"e% a ono 'to se !ove van"ski&vi'e ni"e u&"etni$ko d"elo.Dru#i ak ra!liku"u esteti$ku i u&"etni$ku $in"enicu% ri $e&u od ovo& dru#o&ra!u&i"eva"u van"ski i rakti$ni stadi" ko"i &o/e sli"editi rvo".Asurdno "e sa&o istra/ivan"e svr(e u&"etnosti% ako se rito& odra!u&i"evau&"etnost kao takva.

Postavl"an"e cil"a !na$i i!bor% te "e vari"aci"a iste o#re'ke i reten!i"a dau&"etni$ki sadr/a" &ora biti i!abran.I!abrati !na$i (t"eti% (t"eti ovo% a ne ono% ri $e&u i ovo i ono &ora biti i!ra/eno.


12/39

Prakti$no sli"edi% a ne ret(odi teori"sko&1 i!ra! "e slobodna insiraci"a.Pravi "e u&"etnik !aravo reun"en svo"o& te&o&% a ne !na kako% os"ea da seribli/ava oro-a"% ali #a ne &o/e (t"eti ili ne (t"eti.

Te&a ili sadr/a" ne &o#u rakti$no i &oralno biti red&eto& rid"eva o(vale ilikritike. Kad kriti$ari u&"etnosti ri&i"ete da "e neka te&a lo'e i!abrana% ta "eri&"edba isravno ute&el"ena na kritici ne !aravo i!boru te&e% ne#o na$inu na

ko"i "e u&"etnik ra!radio% i!ra!u ko"i ni"e usio !bo# rotur"e$nosti 'to i( sadr/i. Akad isti kriti$ari red d"eli&a 'to i( s u&"etni$ko# sta"ali'ta rosu-u"u kaosavr'ena di/u svo" #las rotiv n"i(ove te&e ili sadr/a"a% kao stvari nedosto"neu&"etnosti% te ako retostavi&o da su ta d"ela stvarno savr'ena% onda se ti&kriti$ari&a &o/e sa&o sav"etovati sa u&"etnike ostave na &iru% "er n"i( nu/noinsirira ono 'to i& doti$e du'u.Ako i! svi"eta nestanu #adosti% ako se usostave sveoa vrlina i srea% u&"etnici%&o/da% vi'e nee rika!ivati !le i esi&isti$ne os"ea"e.

*o% sve dok su #adost i sra&ota dio rirode i dok se na&eu u&"etniku% nee se&oi sri"e$iti ni n"i(ovo i!ra/avan"e.7*e &o/e se !biti da se ono 'to se !bilo ni"e !bilo8Istina% kritiku se &o/e u$initi d"elotvorno& i dobro& "er o&a/e u&"etnici&a daotkri"u sa&i sebe% t". vlastite do"&ove i insiraci"u te da ostanu sv"esni !adae'to i& "e na&ee ovi"esni trenutak u ko"e& /ive i n"i(ov osobni te&era&ent.Kritika i!bora sa&o ra!abire i oto&a/e i!ra!e ko"i se ve ,or&ira"u.

*e&o#unost i!bora sadr/a"a tvori teore& o ne!avisnosti u&"etnosti% teredstavl"a "edno le#iti&no !na$en"e ,or&ulaci"e u&"etnost radi u&"etnosti.)&"etnost "e neovisna o !nanosti kao i o korisnosti. *o% ovr'nost i (ladnoanasta"u uvi"ek i! oblika esteti$ke ra!rade% i! neos"edovan"a neko# sadr/a"a% a nei! &ateri"alni( osobina neko# sadr/a"a.*i uvri"e/ena i!reka: stil "e $ov"ek% ne &o/e roitivati ni kriti!irati kako val"a akose ne krene od ra!likovan"a i!&e-u teori"sko# i rakti$no# i od teori"sko# obil"e/"aesteti$ke d"elatnosti. ov"ek ni"e so!na"a i konte&laci"a% on "e vol"a ko"a

obu(vaa i so!na"ni trenutak.Ta "e i!reka ili osve isra!na% kao u slu$a"evi&a u ko"i&a se odra!u&i"eva da "estil $ov"ek utoliko 'to "e stil% to "est $ov"ek% istina% sa&o kao i!ra/a"na d"elatnost1 ili

"e o#re'na onda kada se i! ono# 'to "e $ov"ek vidio i i!ra!io nasto"i i!lu$iti 'to "e$ov"ek u$inio ili (tio.)ravo i! to# o#re'no# oistov"eivan"a nastale su &no#e le#ende u/ivotoisi&a u&"etnika% "er se $inilo ne&o#ui& da ona" tko i!ra/ava le&eniteos"ea"e ni"e i u svakida'n"e& /ivotu le&enit. )!alud u&"etnici isti$u 7stranica

&i "e ra!u!dana% ali &i "e /ivot $estit8.

*aosl"etku% iskrenost na&etnuta u&"etniku kao obave!a o$iva na dru#o"dvo!na$nosti. *ai&e% od iskreno'u se u rvo& slu$a"u ra!u&i"eva &oralna


13/39

obave!a da se bli/n"i ne dovodi u !abludu% u to& slu$a"u to "e strano u&"etniku.Ko"i ne dovodi u !abludu niko#a% "er obliku"e ono 'to &u "e ve u du'i te bi u!abludu doveo sa&o sebe ako bi i!dao svo"u u&"etni$ku obave!u ti&e 'to bii!b"e#ao neosrednu nu/nost svo"e !adae.)&"etnik $ak ro$i'ava ono# dru#o# sebe ti&e 'to #a u&"etni$ki redo$u"e. Ilise ak od iskreno'u ra!u&i"eva unoa i istinitost i!ra!a.

2II. Analogija izme#u teorijskog i praktinogDvostruki stuan" teori"ske d"elatnosti: esteti$ki i lo#i$ki. I rakti$na se d"elatnostdi"eli na rvi i dru#i stuan"% #d"e "edan ukl"u$u"e dru#i.Prvi "e korisna ili ekono&ska d"elatnost% a dru#i &oralna. Ekono&i"a "e outestetike rakti$no# /ivota% a &oral out lo#ike.Kate#or"a korisno# &i"e'ana "e ili s o"&o& te(ni$ko# ili e#oisti$no#.Bavl"en"e te(niko& ni"e seci"alna d"elatnost du(a. Te(nika "e so!na"a ili slu/i

kao te&el" rakti$no" d"elatnosti. So!na"a ko"o" ne sli"edi ili se retostavl"a da"o" ne &o/e lako sli"editi rakti$na d"elatnost na!iva se 7$isto&8. Ako "o" !aistasli"edi ova oton"a% na!iva 7ri&i"en"eno&8% a ako se retostavl"a da bi "o" lako&o#la sli"editi neka osebna d"elatnost% na!iva se 7ri&i"en"eno&8 ili7te(ni$ko&8. Ta ri"e$ uuu"e na situaci"u u ko"o" se neka so!na"a nala!i ili selako &o/e nai% a ne seci"alni oblik so!na"e. Jer svaka so!na"a &o/e rukovoditirakti$ni& $inovi&a.I sa&e so!na"e% kad se !ovu te(ni$ke% &o#u se na!vati i korisni&. *o% ri"e$i

7korisno8 val"a ridodati lin#visti$ko ili &eta,ori$ko !na$en"e% "er se &o/euotrebl"avati na ne!nanstven na$in.*eki ekono&isti i!"edna$u"u korist% t". uku ekono&sku d"elatnost ili vol"u% s oni&'to slu/i individualcu kao individualcu% s e#oisti$ni&.E#oisti$no "e ne&oralno. Kad bi% dakle% ekono&i"a bila !nanstvena rasrava oe#oi!&u% bilo bi to onda "edno od o#lavl"a etike% !aravo etika sa&a% "er svakoodre-ivan"e ono# 'to "e &oralno ukl"u$u"e i ne#aci"u svo"e surotnosti.S dru#e strane% svi"est na& ka/e da ekono&sko ona'an"e ne !na$i e#oisti$no

ona'an"e te da se i &oralno na"dosl"edni"i $ov"ek &ora korisno ;ekono&ski


14/39

Dobra vol"a ne bi bila vol"a ako ored strane ko"a "e $ini dobro& ne bi os"edovalai onu 'to "e $ini vol"o&.Sto#a% ni"e isravno oi&ati a&oralno# $ov"eka kao antiekono&sku c"elinu% iliriisivati &oralu osobine dosl"ednosti u /ivotni& ostuci&a% a tako iekono&i$nosti.*e&oralno ostuan"e osta"e istodobno antiekono&i$no sa&o kod $ov"eka s

&oralno& svi"e'u. 6oralna #ri/n"a sav"est istodobno "e i ekono&ska. 72idi& ono'to "e bol"e i odobrava&% ali sli"edi& ono 'to "e #ore8.*a ri&"er% loov ili ubo"ica e biti osra&l"en !bo# vlastite nedosl"ednosti1 ali% tonee biti #ri/n"a sav"est !bo# u$in"eno# !la% ne#o !bo# to#a 'to ni"e o$in"eno. Bite to ekono&ska a ne &oralna #ri/n"a sav"est.

Tu "e i &oralna indi,erentnost% ono 'to "e d"elovan"e i (t"en"e% ali ni"e ni &oralno nine&oralno: to "e ona kate#or"a dou'teno# i doustivo# ko"a "e uvi"ek bila u!rok ili

o#ledalo eti$ke i!oa$enosti. Posve "e si#urno da &oralno indi,erentno d"elovan"ene osto"i% "er &oralna d"elatnost &ora ro/i&ati svaki i na"&an"i $ov"ekov vol"niokret.Istinska !nanost% +lo!o+"a% ne o!na"e van"ske #ranice red ko"i&a bi se trebala!austaviti% kao 'to se do#a-a sa tako!vani& rirodni& !nanosti&a.4nanost i &oral u otunosti vlada"u 0 "edna esteti$ki& redod/ba&a% a dru#aekono&ski& (t"en"i&a $ov"eka% re&da se ob"e konkretno uvi"ek &ora"u&ani,estirati ili u esteti$ko& ili u ekono&sko& obliku.

Ta "ednakost i istodobno ra!lika i!&e-u korisno# i &oralno#% ekono&sko# ieti$no#% nai&e% u svako& "e &oralno& $inu lako i!lu$iti i redo$iti utilitarnustranu% #d"e "e korist osnovno na$elo i kriteri" &oralno# d"elovan"a% kao 'to "e usvako" lo#i$ko" re$enici lako uo!oriti na esteti$ku stranu.Kao 'to esteti$ka intuici"a o!na"e o"avu ili rirodu% a +lo!o,ski o"a& nou&en ilidu(% tako ekono&ska d"elatnost (oe o"avu ili rirodu% a &oralna nou&en ;bitstvari% 7stvar !a sebe8< ili du(. Du( ko"i (oe sa&o# sebe% istinsko# sebe%univer!alno ko"e se nala!i u e&iri"sko& i otuno& du(u 0 to "e ,or&ulaci"a ko"a

&o/da s na"&an"e neto$nosti de+nira o"a& &oralnosti. To (t"en"e istinsko# sebe"est asolutna sloboda.

2III. Iskljuivanje ostalih duhovnih oblikaDu( "e dakle s(vaen tako 'to ro/i&a $etiri trenutka ili stun"a% tako da seteori"ska d"elatnost odnosi nasra& rakti$ne "ednako kao 'to se rvi teori"skistuan" odnosi nasra& dru#o# teori"sko# stun"a% a rvi rakti$ni nasra&dru#o# rakti$no#.

etiri stun"a se naknadno ukl"u$u"u &e-usobno !bo# svo"e konkretnosti: o"a&ne &o/e biti be! i!ra!a% korisno ne &o/e biti be! o"&a i i!ra!a% a &oralnost be!o"&a% i!ra!a i korisno#.


15/39

Ako l"udska d"elatnost ori&a $etiri oblika% $etiri su i oblika #eni"a ili #eni"alnosti.)vi"ek su bili ri!navani u&"etni$ki ili !nanstveni #eni"i% #eni"i &oralne vol"e ili(ero"i. *o% #eni"i $iste ekono&i$nosti riadali su kate#ori"i !li( #eni"a. Prakti$ni%ekono&ski #eni" ko"i ne s&"era racionalno& cil"u &o/e sa&o i!a!vati divl"en"eo&i"e'ano sa stra(o&.

Peti oblik du(ovne d"elatnosti ne osto"i. Svi dru#i oblici ili ne&a"u obil"e/"ed"elatnosti% ili su verbalne vari"ante ve isitani( d"elatnosti.*ari&"er% ravna $in"enica roi!la!i i! ekono&ske i lo#i$ke d"elatnosti !a"edno%ravo "e ravilo% ,or&ula. Dru#i ri&"er "e sociolo#i"a ko"a se onekad s(vaa kaorou$avan"e dru'tvenosti. A dru'tvenost "e vrlo slo/en i ko&liciran o"a&% doka!to&e "e ne&o#unost i!la#an"a i"edno# neosredno sociolo'ko# !akona.A kod reli#io!ne d"elatnosti reli#i"a "e !aravo so!na"a% te se &ani,estira kaoi!ra! rakti$ni( te/n"i i ideala ;naravno reli#io!ni(


16/39

$etafzika% !vana u ro'losti &entalno& ili u!vi'eno& &a'to&% a u na'e vri"e&eintuitivni& intelekto&% ona bi na osve osebu"an na$in ob"edin"avala karakter&a'te i intelekta.Intelektna "e intuici"a onekad s&atrana istinsko& esteti$ko& d"elatno'u% aonekad se ored% isod ili i!nad n"e s&"e'tala "edna dru#a esteti$ka sosobnost%ali osve ra!li$ita od obi$ne intuici"e ko"o" se riisivalo stvaran"e u&"etnosti.

)&"etnost% reli#i"a i +lo!o+"a i!#ledale su onekad kao "edna% a onekad kao trira!li$ite du(ovne sosobnosti% ri $e&u su se i!&"en"ivale u svo"o" suerionosti'to se sa&e dosto"anstvenosti ti$e.*e&o#ue "e navesti ra!li$ite o#lede 'to i( "e ori&alo% na!ovi&o #a &isti$nos(vaan"e estetike. S n"i& ula!i&o u odru$"e $iste ,anta!i"e.

Ta "e &isterio!na sosobnost s(vaena sad kao rakti$na% sad kao sredi'n"ai!&e-u teori"ske i rakti$ne% a onekad kao teori"ski oblik 'to se nat"e$e sreli#i"o& i +lo!o+"o&.

S&atra"ui da "e reli#i"a s&rtna i da se renosi u +lo!o+"u% isticala se s&rtnost ilibare& a#oni"a sa&e u&"etnosti. *o% ako retostavi&o da "e oblik u&"etnostistuan" otreban du(u% itan"e o ukidan"u u&"etnosti bilo bi "ednako itan"u oukidan"u os"eta ili inteli#enci"e.Iak% ne&a intelektualne intuici"e u +lo!o+"i% niti esteti$ke intelektualne intuici"e.Pored $etiri stun"a du(a% 'to na& i( otkriva svi"est% ne osto"i eti stuan"%nikakva teori"sko>rakti$na sosobnost% ,anta!i"sko>intelektualna% ili kako bi se ve&o#la oi&ati.

IG.%edjeljivost izraza na naine ili stupnjeve i kritika retorike)&"etnost kao du(ovnu d"elatnost% kao teori"sku d"elatnost i kao seci"alnuteori"sku ;intuitivnu< d"elatnost% &o/e&o uo$iti da se ti& bro"ni& odre-en"i&aobil"e/"a sa&o onovno redo$u"e kao rod% vrstu i individualnost esteti$ke ,or&e.*a rod se svode obil"e/"a% t". verbalne vari"ante "edinstva% "edinstva u ra!li$itosti%

"ednostavnosti% ori#inalnosti itd.% a na seci+$no odre-en"e istinitost%konkretnost% individualnost% karakteristi$nost.

Sada bi se &o#lo itati osto"e li stun"evi i!ra!a@ Ta "e od"ela ne&o#ua "er "eklasi+kaci"a intuici"a>i!ra! le#iti&na% ali ne i +lo!o,ska% "ednostavno o"edinei!ra/a"ne $in"enice redstavl"a"u isto toliki bro" individualaca ko"e "e ne&o#ue&e-usobno usore-ivati.I!ra! "e vrsta ko"a ne &o/e redstavl"ati rod. 6i"en"a"u se i&resi"e% t". sadr/a"i% asvaki "e sadr/a" ra!li$it od dru#o# "er se u /ivotu ni'ta ne onavl"a.*a to se kao korolar nadove!u"e ne&o#unost revo-en"a% "er i& "e na&"era

revo-en"e "edno# i!ra!a u dru#i. Svaki ri"evod% nai&e% ili u&an"u"e ili kvari% to"est u rvo& slu$a"u "e i!ra! sa&o "edan% i to ona" i! or#inala% budui da ona" dru#ivi'e ni"e i!ra! u ravo& s&islu% te dru#i slu$a" u ko"e& &o#u osto"ati dva i!ra!a%ali ra!li$iti( sadr/a"a.


17/39

*eri&"erena od"ela i!ra!a na ra!li$ite stun"eve o!nata "e u kn"i/evnosti odi&eno& u$en"a o retori$ki& kate#or"a&a ili ornatusu.*o% i u dru#i& su u&"etnosti&a risutni sli$ni oku'a"i od"ele.

Svatko se ri"e$i&a slu/i s ra!li$iti& !na$en"i&a% neko&e 7si&boli$no8 !na$iu&"etni$ko% a 7realisti$no8 antiu&"etni$ko% dok "e u dru#o& slu$a"u realisti$no

sinoni& !a u&"etni$ko% a si&boli$no !a antiu&"etni$ko.Rasrave oko klasici!&a i ro&anti!&a su se $esto bavile dvos&islenosti&a tevrste1 rvi kao u&"etni$ki savr'en% a dru#i kao neskladan i nesavr'en ili se7klasi$no8 s&atralo (ladni&% a 7ro&anti$no8 kao ne'to tolo% d"elotvorno%i!ra/a"no.Ri"e$i &o#u dakle uuivati na usio i!ra! ili ak na ra!ne vidove o#re'ni(i!ra!a.*a dru#u osve isra!nu ri&"enu ti( ri"e$i nala!i se kad se riliko& roitivan"a

neko# kn"i/evno# sastavka $u"e "o' "edna o#re'ka ko"a se sasto"i u nabra"an"uvee# bro"a ri"e$i ne#o 'to "e otrebno ;leona!a&


18/39

D"elatnost ko"a "e uvi"ek dovodila u velike nerilike +lo!o,e% ko"i su "e !atooku'avali !ani"ekati kao d"elatnost ili da "u rii'u rirodi% iskl"u$iv'i "e i! du(a.D"elatnost os"ea"a% ako "e d"elatnost% ni"e nova% i ve "e !au!i&ala &"esto kaoekono&ska d"elatnost. D"elatnost ko"a se riisu"e os"ea"u ni"e dru#o dona"ele&entarni"a i na"osnovni"a rakti$na d"elatnost% ko"u &o/e&o ra!lu$iti odeti$ke ,or&e i !a ko"u s&o ustanovili da se sasto"i od /el"e i (t"en"a bilo ko"e#

individualno# cil"a% a ko"a "e li'ena svako# &oralno# odre-en"a.Esteti$ka d"elatnost% out eti$ke i intelektualne ni"e os"ea".Ekono&sko (t"en"e% (edoni!a&% se sasto"i u svo-en"u svi( ra!li$iti( oblika du(a nasa&o "edan% te osta"e ne'to &utno i &isterio!no.Fedonisti ne usi"eva"u oa!iti dru#o do u#odu i bol u bilo ko"o" d"elatnosti. Ai!&e-u u/itka u u&"etnosti i lake robave% i!&e-u u/itka u dobro" d"elatnosti iudisan"a sv"e/e# !raka ne vide nikakvu bitnu ra!liku.*o% ako os"ea"na d"elatnost ne treba !a&i"eniti dru#e oblike du(ovne d"elatnosti

ona i( rati% "er su svi oni u &e-usobno" usko" ve!i.Sto#a u svako" od n"i( sud"elu"u individualna (t"en"a i vol"ne u#ode i boli% ko"e sena!iva"u os"ea"ni&.Iak% ekono&sko ili (edonisti$ko !adovol"stvo% eti$ko% esteti$ko i intelektualno!adovol"stvo osta"u uvi"ek &e-usobno odi"el"ena.

Esteti$ke% intelektualne% ekono&ske i eti$ke vri"ednosti i be!vri"ednosti ra!li$itose na!iva"u u svakida'n"e& #ovoru: li"eo% istinito% dobro% korisno% to$no itd.% a

o!na$u"u slobodno ra!vi"an"e du(ovne d"elatnosti% !nanstveno istra/ivan"e% us"eluu&"etni$ku roi!vodn"u% dok ru/no% la/no% lo'e% beskorisno o!na$u"e nesretnud"elatnost% neus"eli roi!vod.Ri"e$ 7li"eo8 kao esteti$ku vri"ednost "e &o#ue i otrebno de+nirati kao us"elii!ra!% kao i!ra! !a sebe% "er i!ra! ako ni"e usio ni"e i!ra!.*o% li"eo se ka/e i !a !nanstvenu istinu i korisno obavl"enu d"elatnost ili ak&oralni $in% a se tad #ovori o intelektualno li"eo&% d"elatno li"eo& i &oralnoli"eo&.

Odatle roi!la!i da "e ru/no o#re'an i!ra!. A !a neus"ela u&"etni$ka d"elavri"edi aradoks: da na& li"eo redo$u"e "edinstvenost l"eote% a ru/novi'estranost.

Te se $esto red vi'e ili &an"e us"eli& d"eli&a #ovori o dobri& strana&a% 'to "ered savr'eni& d"eli&a ne&o#ue uo!oriti na li"ee di"elove "er "e sve stol"enou "ednu c"elinu.Dobre strane neus"eli( d"ela &o#u biti ra!li$ito# stun"a. A ta&o #d"e li"eo neos"edu"e stun"eve% ta&o i( &e-uti& oka!u"e ru/no.

Ali% kad bi ru/no bilo otuno% li'eno svako# ele&enta li"eo#a% ono bi sa&i& ti&restalo biti ru/no% "er bi i!ostala rotur"e$nost u ko"o" se i nala!i n"e#ov s&isaoosto"an"a.


19/39

Posto"i ilu!i"a da osto"e i!ra!i ko"i nisu ni li"ei ni ru/ni% a takvi& se s&atra"u onido ko"i( se dosi"eva be! os"etilno# naora te se $ine rirodni&.)&"etnik ko"i% nakon !avr'ena osla% ro&atra svo"e d"elo sa !adovol"stvo&%os"ea"ui ored esteti$ke u#ode i onu osve ra!li$itu% nr. o ekono&sko" koristi'to &u "e d"elo &o/e ribaviti.

) &oderno" "e estetici stvorena kate#or"a rividni( esteti$ki( os"ea"a% ko"i neroi!la!e i! oblika% ne#o i! sadr/a"a u&"etni$ki( d"ela.Prirodno "e da na& ne stvara"u &uku ni strastveno u!bu-en"e kao os"ea"i i!stvarno# /ivota% "er su oni &ateri"a% a ovi dru#i ,or&a i d"elatnost% oni su ravi iistinski os"ea"i% a ovi intuici"e i i!ra!i.

GI. (ritika estetikog hedonizmaSurostavl"a&o se osebno& esteti$ko& (edoni!&u ko"i u!i&a u ob!ir esteti$kud"elatnost kao !bivan"e os"ea"a% te brka u#odu i!ra!a% li"eo% s u#odo& o sebi%bilo ko"e vrste.Fedonisti$ko se oi&an"e u&"etnosti &ani,estira u vee& bro"u oblika% &e-uko"i&a "edan od na"stari"i( ro&atra li"eo kao u#odu vida i slu(a% t". t!v. vi'i(os"etila.Esteti$ka roi!vodn"a ne ovisi o rirodi do"&ova% ne#o da sve os"etilne i&resi"e&o#u biti odi#nute na ra!inu i!ra!a% ri $e&u ni"edna na to ne&a osebno ravo!bo# svo"e osobine ili vrste ko"o" riada.Dru#i "e oblik esteti$ko# (edoni!&a teori"a i#re. ov"ek ni"e doista $ov"ek ako sene o$ne i#rati.*o% budui da ri"e$ 7i#ra8 !na$i i u#odu ko"a roi!la!i i! i!a!vano# ra/n"en"aener#i"e 'to navire i! or#ani!&a% kao osl"edica te teori"e svaka "e i#ra na!vanaesteti$ko& $in"enico&% ili "e ak u&"etnost na!vana i#ro&.Sa&o &oralno'u nikada ne &o/e vladati /el"a !a i#ro&% "er ona vlada i uravl"asa&i& $ino& i#re.Bilo "e $ak i oni( ko"i su nasto"ali i!vesti u#odu u u&"etnosti i! od"eka u/itka

ute& solni( or#ana. *o% /el"a !a ob"edo& i tru"u&,alni& osva"an"e& /enkene&a"u ni'ta !a"edni$ko# s u&"etni$ko& $in"enico&% ona" ko"i to $ini% i ti&e 'to to$ini% ni"e "esnik% ne#o bi"ednik.*eki ak s&atra"u estetiku !nano'u si&ati$no#. *o% si&ati$no "e tek slika iliredod/ba ono# 'to na& se svi-a.A u svakida'n"e& se #ovoru onekad os"ea nekakva odbo"nost da se i&enu"e7li"ei&8 i!ra! ko"i ne redstavl"a i!ra! si&ati$no#.

GII.&stetika simpatinog i pseudoestetiki pojmovi

)$en"e o si&ati$no& uvelo "e u siste&i&a estetike ni! o"&ova: tra#i$no%ko&i$no% u!vi'eno% ateti$no% tu/no% s&i"e'no% itd.% $i"i "e ois beskona$an.


20/39

Budui da se si&ati$ni sadr/a" s&atra li"ei&% a antiati$ni ru/ni&% n"e#ove suvari"ante !a to s(vaan"e estetike redstavl"ale ri"ela!ne stun"eve i ni"ansei!&e-u li"eo# i ru/no#.Estetika si&ati$no# "e ostavila sebi roble& &"esta 'to #a val"a ustuiti ru/no&u u&"etnosti. *o% ta" "e roble& be!na$a"an !a nas ko"i ne !na&o !a dru#a$i"eru/no% ne#o !a antiestetsko i nei!ra/a"no% ko"e nikad ne &o/e biti di"elo&

esteti$ke $in"enice budui da "e !aravo n"e!ina surotnost i antite!a.Poku'a" ustanovl"avan"a ko"i se slu$a"evi ru/no# ;antiati$no#< &o#u doustiti uu&"etni$ko& redo$avan"u% !bo# ko"i( ra!lo#a i na ko"i na$in% !na$i ru/no "edoustivo sa&o kad "e revladivo% "er "e revladiva ru/noa ;odvratno% #adl"ivo

b.croce prvi dio - estetika

Documents