irréversible (gaspar noé, 2002)

7/27/2019 Irrversible (Gaspar No, 2002)

1/7

Irrversible

Reija: Gaspar No

Godina: 2002

Trajanje: 97 min

Uloge:

Monica Bellucci,

Vincent Cassel,

Albert Dupontel

Irrversible je na ovimprostorima svojevremenodoiveo dvostrukunepravdu.

Prvo, banalni prevod "Otpozadi" aludira na seksualni in, aimajui u vidu da je na posteru zanosna Monica Bellucci, nameradistributera je jasna, ali neumesna s obzirom da je scena seksualnogodnosa u filmu zapravo in nasilja. Na jednoj vioj ravni, naslov

ponovo mai poentu, jer implicira na prost inverzan hronoloki tok,dok je akcenat filma na neumitnom, povezanom, fatalnom.

Drugo, svako pisanje o njemu zadralo se na plebejskojkonstataciji "Odvratan film, kakav se rijetko via" (frontal.rs). Ovaj put,nepravda je dublja, jer je osuda data bez kompletne slike. Ono"odvratan" odnosi se na prvi deo filma. Ozbiljnog promiljanja nema.

Irrversible, svakako, nije za svakoga.


2/7

Vreme je neprolazni junak svih velikih dela. Nakon to je vreme(velike filmske umetnosti) nepovratno prolo, moemo tu i tamo bezbarijera da uivamo u zaista velianstvenim filmskim ostvarenjima.Ovaj put, na sopstvenu odgovornost.

Film poinje odjavnom picom i najavljuje suprotan hronoloki

tok. Nita novo. No, i odjava se odvija "unazad" i zapravo najavljujeneto novo. Sam tok teksta se na kraju (poetku) krivi kako bi kameridao odskoni momenat. U predstojeih 13 u dahu snimljenih scena,odvija se "ponovo" ono bespovratno.

Vremena nema. "Napred" se moe samo preko prolog. Proloodreuje budue, a budue i prolo se rotiraju. Povezuje ih slogan"Le temps dtruit tout" ("Time destroys everything").

Glasnik motiva je junak prethodna dva filma istog reisera.Odiseja propalog pariskog nikogovia po ofucanim predgraima u

"Seul contre tous" ("I Stand Alone") dobija svoju zavrnicu i prenosivirus propasti situiranom srednjem sloju. Ovaj put "junaci" na scenustupaju u ve ruiniranom stanju. Marcus (Vincent Cassel) je nanosilima, bez svesti. Pierre (Albert Dupontel) je ukoen, izglobljen,praznog pogleda. Saznajemo da je profesor filozofije. Policija ihodvodi kroz palir rulje koja grdi, preti, klevee.

Nakon najavljene odjave brutalno uranjamo u orgije besa,seksa, nasilja. Tano je da nas ni lepota nevieno inventivnogpristupa sceni ne brani od grdobe predstavljenog. To joj nije namera.Lansirana kamera, poput izgubljenog satelita, luta elijama muilita.

Ulaz u film i podzemlje ljudske prirode vodi simbolino kroz vratakluba "The Rectum". Svaka elija S&M gej kluba sledea je cigla uvavilonskom zdanju ljudskog pada. Ni misao o beskrajnokomplikovanoj sinhronizaciji scene ne izdvaja nas od slepeosvetnike hajke. Naprotiv, sve je uraeno da nas hipnotie i vee.Slike su vrtoglave, muzika agresivno pulsira, iste se rei ponavljaju unedogled. Reiser nam sputa gard, slabi odbranu, i priprema za ok.Marcus i Pierre se u peni, znoju i dimu besno odbijaju o zidove upotrazi za makroom "le Tenia" ("the Tapeworm").

Kraj muenja svih naih ula je u obliku nokauta. Svedoci smokontraverznog brutalnog ubistva. Nasilje je na vrhuncu, film tek napoetku. Marcusu lome osvetniku ruku. Prvi i poslednji put, Pierrepreuzima inicijativu. Dobro, dobro, ovde prekida gledanje svako koprvi put prati film. Niko ne moe da ostane ravnoduan. I ne treba. Alitreba shvatiti da superiornost scene u kojoj Pierre protivpoarnimaparatom pretvara glavu krivca/rtve u razdrobljenu kau, opet i opet iopet najavljuje bespotedno iskrenu umetniku nameru. Zato ?


3/7

Prvo, nismo upoznati sa krivicom rtve, svedoci smo osvete.Pred surovo ogoljenim nasiljem, nema "moralnog" opravdanja, nemaolakanja, nema iskupljenja. Ne treba, i ne sme da ga ima. Nasilje jeruno, ne i neophodno. Zamka je tako dobro postavljena, da istimehanizam nepogreivo radi i pri svakom novom gledanju, kad ve

znamo "zato".Drugo, gledalac je nemilosrdno "uvuen" u film. Ko odustane,

ostaje sa onim "odvratan film, kakav se rijetko via". To je njegovakazna. Ko nastavi, nikad se do kraja ne oslobaa munine. I ne treba.Taknuto-maknuto. Kao u ivotu.

Tree, osveta na jo jednom nivou nema smisla. Svaki pokuajsmisla pokopan je naknadnom spoznajom da unakaeni "krivac" ak inije "Pantljiara" ("le Tenia"). Pria je na poetku, besmisao navrhuncu.

Sve se odigralo. Preostaje da otkrijemo kako. Svaka narednascena hronoloki prethodi vienom. Oekujemo antiklimaks. Muzikaje manje agresivna, kamera je statinija, radnja je smirenija. No,pravo nasilje tek predstoji.

Pierre prati Marcusa kroz anit-svet oronulog pariskogpredgraa. Kineski taksista, narkomani na uglu, ulica prelepihtransvestita, epizode su surove odiseje u lovu na krivca. Cassel jeosveta na dve noge, neuraunljiv, nezaustavljiv, neovean. Pierre jenjegov antipod. Pokuava da kontrolie lavinu, a veznamo da je onprava ruka pogrene osvete.

Otkrivamo povod hajke. Heroina sunovrata ulazi u film na istinain kao njen partner, bez svesti, na nosilima. Prelepa Alex (Monica


4/7

Bellucci) je unakaena. Nazire se kroz krvavu masku lica. Silovana,pretuena, u komi. Saznajemo da je Marcusova devojka. Branimo seod saznanja da nas u sledeoj (prethodnoj) sceni eka i sam insilovanja. Priseamo se da je makro homoseksualac, i da bi trebaloda bude otporan na ari jedne ene.

No, odbrana je nemogua. Znamo ta se desilo i ta mora dase desi. Pratimo zanosnu Alex, minimalno odevenu, izazovnu,poeljnu, neodoljivu. Nezemaljska lepota u zemaljskom telu. Alex jesve ljudsko u neljudskom svetu. Njen pad poinje simbolino.Silaskom u podzemni prolaz. Naravno, susree makroa Pantljiaru.

Naravno, ostvaruje se neizbeno. Naravno, kamera konano "za

uti".Po prvi put fiksirana, postavljena na tlu, a zapravo naputena.

Preputeni smo brutalnosti scene, bez "tumaenja", bez "umetnosti",bez zatite. Alex se brani. Mi ne moemo. U dnu prolaza nazire se"gledalac". On bezglavo nestaje im shvati. Nestaje i veina filmskihgledalaca. Alex ostaje. Nasilje traje i traje i traje ... Kako bi senaglasila telesna degradacija, odnos je analan i zavrava seprebijanjem do kome. No, ponienje oveka treba dovesti do kraja,verbalno nasilje je podjednako strano. Ono "pogaa" i gledaoce kojizatvore oi.

Sve je snimljeno furiozno virtuozno, bez ijednog reza.Ime Alex, silovanje, posmatranje nasilja, prizivaju prvu

asocijaciju na Kubricka, ovaj put na "A Clockwork Orange".

I tu je mogao da bude kraj. No, sledi "blistav" deo filma. Onje gorko-slatka "nagrada" preivelim gledaocima, ali i zatvaranjekruga besmisla, jer je ono to pratimo ve osueno, propalo,


5/7

razoreno. Svet, kakav je mogao da bude, kakav je trebalo da bude,gorak je zbog oaja neostvarenog.

Trojka je konano na okupu. Na urci, prethodno usijaneosobine trae svoju psiho-socijalnu podlogu. Marcus je omamljen,divalj, raspojasan. Gura suzdranog, zatvorenog, ukoenog Pierrea

ka ivici prihvatljivog. Pierre uiva u Alexinom plesu, ali nema snageda je zadri. Marcus je provocira i ona ih naputa. Jo jedan krug sezatvara.

Ponovo smo u podzemlju. U pariskom metrou, trojka putuje naurku. Odnosi se dopunjuju. Alex je prethodno ivela sa Pierreom,Pierre je sada prijatelj. Glumci su bravurozni, scenario ne postoji, svevreme se improvizuje. Dijalog je prirodan, a svrhovit. Pria se oseksualnom ivotu i vrhuncu zadovoljstva. Pred izlazak iz voza Alexbivem kae: "Tvoj problem je to ti za sve treba objanjenje. Ali,

ponekad nema objanjenja." Jedna od najlepih ikad snimljenihscena.

Konano smo na poetku. Zora je. Marcus i Alex, Eva i Adam,goli, prirodni, savreni. Cassel i Bellucci su i van filma u braku. Sve jeharmonino, meko, oputeno. Brani par van filma i na filmu, ispovestgolih tela, poetak dana i poetak odiseje iz porodinog gnezda,

prizivaju drugu asocijaciju na Kubricka, ovaj put na "Eyes Wide Shut".Na kraju scene, nagovetaj senke. Marcus predlae analni seks, tonas vraa na ono to je bilo, to tek treba da bude, to potiskujemo.

Alex je trudna. U briljantnoj etnji od plafona do majkezamiljene na krevetu, kamera prelazi preko postera za film "2001: ASpace Odyssey". Kubrick, po trei put. Na posteru je beba, simbol


6/7

kosmikog jedinstva koje nee biti ostvareno. Ova odiseja ima drugicilj.

Pastorala. Alex u parku na travi ita "An Experiment with Time"(John William Dunne). Sunce u zenitu. Deija graja sa svih strana.Betovenova Sedma preko svega.

Irrversible ponavlja utopijsko putovanje, od tame ka svetlosti,od pakla ka raju, od pada ka iskupljenju. No, to je samo privid. Tokvremena je poremeen. Putuje se u suprotnom smeru. Na samomvrhuncu idiline scene, dok deca trkaraju po travi oko prskalice,kamera izvodi jo jednu bravuroznu vratolomiju. ia je na prskalici u

ravni paralelnoj tlu. Kree vrtoglavo rotiranje. Kamera centrifugombiva odbaena i uranja u prazan prostor plutajui. Scena i film seseku ponavljanjem slogana "Le temps dtruit tout" ("Time destroyseverything"), povezujui tako kraj sa poetkom, prolost sabudunou, uzrok sa posledicom, neobavezno sa neizbenim, nadusa oajem.

Krug je zatvoren.

Sa narativne strane, sve je vrsto povezano. Svuda su slutnje,tragovi, paralele. Alex u krevetu Marcusu prepriava san o tunelu. U

ljubavnoj predigri, on je pljuje. Ona mazi stomak trudne prijateljice naurci gde je i transvestit kojeg makro maltretira u prolazu ...

Film je po ablonu optuen za homofobinost. Pakao je u gejklubu. Silovatelj, Pantljiara, je homoseksualac. Gaspar No je daoponajbolji odgovor. U klubu "The Rectum" vidimo samog reiserakako masturbira. Oma Hikoku ?


7/7

Ono to je zaista interesantno, No je pre snimanja Irrversibleprikupljao sredstva za svoje remek-delo "Enter The Void". Nakon toje na jednom partiju naleteo na par Cassel & Bellucci, pao je dogovorza neplanirano ostvarenje.

I kao to to esto biva, ono to nismo planirali zaseni sve naeplanove.

irréversible (gaspar noé, 2002)

Documents