Živko mikić - o antropološkoj istraženosti ilirskog stanovništva

8/2/2019 ivko Miki - O antropolokoj istraenosti ilirskog stanovnitva

1/12

IVKO MIKI

IVKO MIKI

O ANTROPOLOSKOJ ISTRAENOSTIILIRSKOG STANOVNITVA

SUR L'TAT DES RECHERCHES ANTHROPOLOGIQUESDES HABITANTS ILLYRIENS

. , . VIII, , . 2.

Extrait de la publicationRites d'inhumation chez les Illyriens, Confrencesscientifiques de l'Acadmie serbe des sciences et des arts, vol. VIII, Classe dessciences historiques 2.

197 9.


2/12

ivko MIKI (Sarajevo)

0 ANTROPOLOKOJ TSTRAENOSTIILIRSKOG STANOVNITVA

U ovom referatu ce biti govora o antropolokim nalazima salokaliteta-tumula koji su dali osteoloku grau_koja je prethodnopublikovana i samim tim ve doprinela bliem upoznavanjuantropomorfolokih osobina ilirskog prahistorijskog stanovnistva_:_Brojfalvih lokaliteta je jo uvek vrlo mali, tako da se najveim delommoramo osloniti na starija iskopavanja, sa kraja prolog i poetkaovog veka. Starija nalazita, sa kojih su antropoloki ostaci venekoliko puta publikovani ili revidirani, u Sloveniji su Magdalenskagora, kocijanske jame i Vae, zatim nalazi sa Glasinca i iz Jezerinau Bosni. Posle poslednjeg rata u Sloveniji je iskopavano nekolikoilirskih praistorijskih nalazita, prvenstveno tumula (na Brinjevojgori i Vujim njivama, npr.), koji su dali znaajne antrolopokeostatke o kojima e tokom izlaganja biti jo rei.

Poto su sahranjivanja ilirskog praistorijskog stanovnitva ve-zana prvenstveno za tumule, da ukratko pomenemo istorijat isko-pavanja tih specifinih grobnih konstrukcija, od njihovih prvih po -etaka.

Iskopavanja praistorijskih tumula u Jugoslaviji poinju u dru-goj polovini prolog veka. Tako je, npr., jo 1853. godine majorNettelblad iz Mecklenburga prekopao pet tumula na Stini. Potom,godine 1891. na Stini kopa J. Penik, a od 1905. do 1914. godinevojvotkinja Mecklenburg.1Na nalazitu Vae prva iskopavanja 1878.godine zapoeo je J. Versteneck/ Godina 1881. znaajna je za po-etak radova na Magdalenskoj gori u Sloveniji i na Glasincu uBosni. Na Magdalenskoj gori prva iskopavanja izvodi F. Schulz od1881. do 1883. godine, zatim J. Penikod 1892. do 1895. godine,

' S. Grabovcc, Arheoluka najdita Slovenijc, Ljubljana 1975. str. 197. S. Grabovec, op. ci t . str. 204.


3/12

188 ivko Mkic O antropolokoj istraenosti ilirskog slanovnitva 189

a od 1905. do 1913. iskopavanja finansira i vodi vojvotkinja Me-cklenburg, koja je u 22 tumula nala preko hiljadu grobova. 3 Prvaiskopavanja na Glasincu zapoeo je pomenut e 1881. godi ne drHochstteter, iskopavanja obnavlja 1888. . Truhelka, a od 1892.do 1897. godine F. Fiala je iskopao 816 tumula u kojima je naao1069 skeletnih i 224 spaljena groba.4 Iskopavanja tumula u Srbiji,u njenom zapadnom delu, vrio je M. Valtrovi, a njegovi rezultatiistraivanja su objavljeni u Starinaru X, 1893. godine.

A. Weisbach i L. Gluck, vojni Iekari Austro-Ugarske monarhije,1901. godine publikovali su svega 63 lobanje,-" najverovatnije zbogloe ouvanosti, od pomenutih preko hiljadu skeletnih grobova,koliko ih je F. Fiala na Glasincu iskopao. Njihov rezultat je da jepraistorijsko glasinako stanovnitvo izrazito dolihokrano, i to sa73% prema 27%. Mada tendenciozno interpretirane, o emu e jobiti rei, ove podatke su kasnije preuzeli N. upani6 i V. Dvorni-kovi7 iznosei da Ilire i pomeane Trako-Ilire, koji u istonojpolovini Balkana prelaze u iste Traane i Skite, obeleila je starij aantropologija kao omanju i crnomanjastu rasu, ali to je miljenjeposle brojnih praistorijskih iskopavanja iz haltatske epohe (Gla-sinac kod Sarajeva) temeljno izmenjeno haltatski Iliri su jodolihoidi sa blizu 75%. Iznosedi ovakvu tvrdnju, N. upani je samonekritiki prihvatio interpretaciju i preuzeo podatke A. Weisbacha iL. Glilcka, na osnovu ijih rezultata se prvobitno i dolo do zakljukao izrazitoj dolihoidnosti praistorijskog glasinakog stanovnitva.Meutim, ovde treba odmah napomenuti da duinsko-irinski indexlobanje predstavlja samo jedan od elemenata koji su bitni za odre-ivanje jednog antropomorfolokog tipa, a ne nikako jedini i naj-vaniji pokazatelj, kako se njime u starijoj antropologiji zapravo imanipulisalo.

Nedavno je nainjena jedna revizija antropolokih ostataka saglasinakih nalazita/ kako u arheolokom tako i u antropolokomsmislu, u kojoj je od svih glasinakih Iobanja iz antropoloke zbirkeZemaljskog muzeja u Sarajevu, za svega 24 lobanje, odnosno 18Iobanja, bilo mogue izvriti pouzdano arheoloko datiranje. Od

ukupno 63 lobanje koje su publikovali A. Weisbach i L. Gliick samo

< S. Grabovec, op. cit., str. 200.4 Ove podatke izvukao je autor referata iz publikacija F. Fiale o njego-

vim iskopavanjima na Glasincu, iz Glasnika Zemaljskog muzeja Bosne i Her-cegovine, Sarajevo.

5 A. Weisbach, L. Gliick, Crania Bosniaca, GZM12, 1901, str. 351398.6 N. upani, K fizio-etniki metamorfozi narodov s posebnim ozirom

na Slovne,Etnolog VVI, 1933, str. 65.7 V. Dvornikovi, Karakterulogija Jugoslovemi, Beograd 1939, str. 293.8 B. ovi, . Miki, Praistorijske lobanje iz grobova glasinakog pod-

ruja, GodinjakXI knjiga 9, Centra zaba lka nolok a i sp itivan ja ANU BiH,Sarajevo 1973, str. 2992.

se 21 moe potpuno sigurno III s velikom verovatnoom pripisatipraistorijskim stanovnicima glasinakog podruja. Pored njih, kaodonekle pouzdane, moemo oznaiti jo 3 lobanje. Od ostalih 39,jed na je iz rimskog doba, 2 pouzdan o a 5 verov atno iz sre dnj egveka; ostali primerci su hronoloki neodreeni i neupotrebljivi.9

U pomenutoj reviziji dalje stoji: Ovakav rezultat pokazujesam po sebi koliko su nepouzdani zakljuci o antropolokim oso-binama praistorijskih stanovnika glasinaokog podrueja izvedeni naosnovu Weisbach-Gluck-ovih radova. Ne moe se rei da A. Weisbachi L. Gliick nisu uopte uvaavali injenicu da u glasinakim tutnu-lima, pored praistorijskih, ima i rimskih i srednjovekovnih gro-bova. Naprotiv. Oni s tom injenicom raunaju i operiu u svojimzakljucima. Problem je u tome to su oni zanemarili vezu izmeduosteolokog i arheolokog materijala, a svoje zakljuke zasnivajusamo na antropolokim osobinama ispitivanih Iobanja, prip isi juisvoju grupu .starih brahicefala', .najstarijim Ilirima', .doihoide'Rimljanima, a ,mlade brahicefale' Slovenima, ne vodei uopterauna kakav je arheoloki materijal naen uz lobanje koje jeu ove tri osnovne grupe svrstao.

inU jo veu gre ku upa li su

kasniji autori, koji su celokupan od A. Weisbach-a i L. Gluck-a obra-eni materijal iz glasinakih grobova pripisivali glasinakim Ili-rima, te otuda izvodili jo ire zakljuke o rasnim osobinama iporeklu Ilira uopte.11

Po rezultatima arheolokog del revizije, serija od 18 arheolokipouzdano datiranih Iobanja pripada VI veku stare re, znai pe-riodu gvozdenog doba na Glasincu. Njihov broj je mali i ne dajepravo na zakljuak ire vrednosti. Vrednost ove serije je u tometo ona daje rezuhate koji se vidno razlikuju od Weisbach-Glck-ovih. Dalje je konstatovano, da odredenu vrednost ovoj revizijidaje injenica, da veina Iobanja potie iz jednog ueg vremenskogperioda. Najzad ne treba zanemariti i to da u dva sluaja (Mladi itluci II) imamo sigurno datirane lobanje koje, po svoj prilici,pripadaju uim rodovskim zajednicama. Drugim reima, ovako re-vidirani osteoloki materijal iz tumula glasinakog podrueja vise

otvara problme nego to ih reava; ali, to je u jednom smislu ibio cilj revizije.12U Sloveniji prva publikacija ilirskih antropolokih nalaza po-

javila se 1903. godine, u kojoj je U. G. Vram13 prikazao haltatskclobanje iz stare Karantanije, odnosno Koruke.

" B. oviZ. Miki, op. oit., str. 40."' B. CoviZ. Miki, str. 41.

11 B. ovi.Miki, videti napomenu 45 koja se odnosi na radove N.upania, . Truhelke, J. Szombathya, t. Schwidetzky i R. Bataglia. '- B.oviZ. Miki, str. 42.

::1 U. G. Vram, Crani dlia Carniola Aiii Rum Soc. Anthrop. IX 1903,str. 151159.


4/12

190 ivko Miki O antropolokoj istracnosti ilirskog stanovnitva 19|

Lokalitet kocijanske jame nalazio se pre II svetskog ratana teritoriji Italije pod nazivom San Canziano. Ostatke haltatskogoveka sa ovog nalazita prvi je publikovao R. Battaglia 11 predsam poetak rata, da bi potom usledila jedna revizija njegovihpodataka, data od strane italijanskih antropologa pre desetak EO-dina.15

Godine 1968. jo jedan stranac, J. L. Angel, 10 dao je jednupublikac iju o antropolokim ostacima prais torijskih ljudi iz Slo -venije, koja je u stvari zbirni prikaz svih nalaza koji su do se-damdesetih godina ovog veka bili otkrivem i l i ve publikovani.

Republika Slovenija ima veliku antropoloku tradiciju i imenaB. Skerlja, N. upania i T. Poganika ne mogu se ni u ovakokratkom istorijskom prikazu mimoii, jer njihov rad predslavljaosnov paleoantropologije i etnogeneze balkanskih naroda.

Od aktivnih antropologa iz Slovenije za okvir ovoga refera taznaajni su radovi V. Brodar i Z. Dolinar. Da pomenemo samoneke: V. Brodar je obradila antropoloke nalaze iz tumula u Bri-njevoj gori,17 koje je arheolog S. Pahi18 opredelio u period izmeu1600. i 1500. godine staire ere. Zakljuak antropologa glasi da suod pet skeleta odraslih individua iz tumula broj X na Brinjevojgori tri pripadala mukom polu, dva enskom polu; mukarci suodgovarali kromanjonskom tipu, ene mediteranskom, itd. Z. Doli-nar je obradila Ilirske ostatke iz tumula u Vujim njivama,'lJ

koje je po arheolokim prilozima S. Gabrovec opredelio u periodizmeu 450. i 350. godine s tare re2"znai pred dolazak Kelta uovo podruje. Konstatovano je da je od 22 groba 21 skeletni i jedanspaljeni; pet je dejih, doksu ostali zrelijeg doba (maturus). Zbogloe ouvanosti samo se nekoliko lobanja moglo meriti. Tako sudve lobanje dolihoidne, a jedna je izrazito brahikrana i po svojojmorfologiji dinarskog tipa kratka je, visoka i pozadi vertikalnozaseena (planoccipitalia tipina dinarska odlika). Ona je pri-padala individui ija je vis ina iznosila od 177 do 183 cm (izmerenona osnovu dugih kostiju skeleta).

Antropoloki obraenog i publikovanog ilirskog osteolokog

materijala je vrlo malo za zakljuak ireg okvira. Izuzimajui ovde

" R. Battaalia, Resti umani scheletrici de S. Canziano, Att i Mus . Ci v.Stor. Nat. Trieste. 13. 1939, str. 165211.

13 C. CorrianS. Rendida, I resti scheletrici umani rinvenuti nella ca-verne di San Canziano del Timova. Atti Ist. Veneto Scienze, Lattere ed AntiCXIX, CI. Mat. Nat, 1961, str. 69129.

16 J. L. Angel Human skelelal material from Slovenia, Am. Schoolprh ist . Res. Bull, 1968.

17 Arheoloki vestnikXIIIXIV/196263, str. 353.'* Arheoloski vestnikXIIIXIV/196263, str. 363.'Arheoloski veslnik VII/1956, str. 131136=Arheloki vestnikVII/1956, str. 81.


5/12

192 ivko Miki O antropolokoj istraenosti ilirskog stanovnitva 193

pomenute nalaze iz Bosne i Slovenije, iz drugih naih repub likailirski osteoloki materijal, bilo iz skeletnih ili spaljenih grobova,nalazimo samo po]edinano. Jedan od razloga je vrlo slaba ouvanostkotanih ostataka iz tumula, ali razloge ovakvog stanja vrlo uskei nedovoljne antropoloke istraenosti ilirskog praistorijskog sta-novnitva treba traiti kako u datim arheolokim okolnostima takoi u ranijem sistemu istraivanja.

Weisbach-Glckovi rezultati o antropolokoj seriji sa Giasinca,kao i navedeni radovi U. G. Vrama, R. Battaglia, C. Corrian-a, S.Rendide i J. L. Angela21 o antropolokim nalazima iz Slovenije hal-tatskog (odn. latenskog) perioda, uzeti su u okviru jedne velikeantropoloke studije praistorijskog stanovnitva od neolita dokraja metalnog doba, koju je izradio Antropoloki institut iz Mainza(BRD).22 Statistikim probama multivarijabilne metode na osnovu

jedanaest lobanjskih mera za antropologi ju neolita i bronzanogdoba izraunata je Penrose-distanca i za antropologiju gvozdenogdoba, dobijena iz 71 velike antropoloke serije.23 Nalazi iz Bosne(Glasinac i Jezerine) svrstani su pod redni broj 64, a nalazi izSlovenije (Magdalenska gora, Vae i Skocijanske jame) pod rednibroj 63. Ostalih 69 serija su iz zapadne Azije, Evrope, i manjegdel Bliskog i Dalekog Istoka. Lokalizacija svih serija data je na

priloenoj karti, a na tabelama se pored imena lokaliteta nalazepodaci o autorima i publikacijama antropolokog materijala, uzpodatke o hronolokoj pripadnosti.21

21 Odnosi se na napomene broj 5, 13, 14, 15 i 16. 12 Versleichend-statistische Untersuchunaen zur Anthropologie des Neo-

li thikums, "Hrsa. von I. Schwidetzky, HO"MO 18. Band, 3. Heft , 1967,str. 1337.30.

33 Vergleichend-statistische Untcrsuchungen zur Anthropologie derEisenzeit (letztes Jahrtausend v. u. Z.), I. Schwidetzky, HO MO 23. Band,3. Heft, 1972, str. 245272.

-> Preuzeto iz HOMO 23. Band, 3. Heft, 1972, 246247. Naziv metalnodoba i njegovo shematino hronoloko opredcljenje u poslednji milenijumstare re (od 1000. do 0. godine) izvreno je u sk lad u sa met odolo gijq rnstatistike za multivarijabilno izraunavanje Penrose-distance, koja se dobijaparalelnim usklaivanjem zr acunat ih sre dn jih vrednost i obuhvaenih serijaza odgovarajue lobanjske mre. Za ovu statistiku analizu uzeto je jedanaestlobanjskih mera po pri hva en im R. Martinovim metodskim pravilima, i to:Mera br. 1 najvea duina lobanje, mera 8 najvea irina lobanje, mera9 najmanja irina cela, mera 17 visina basion-bregma, rnera 45 zigo-matina irina, mera 48 visina gornjeg del lica, mera 51 orbitalnairina, mera 52 orbitalna visina, mera 55 visina nosne duplje, mera 54 irina nosne duplje, i niera broj 66 gonijalna irina mandibule, sa izdva-ja nj em mukih lobanja u iednu grupu za pr a en je , a enskih u drugugrupu.


6/12

194 -iv-ko Mikic 0 antropoiu.skoj islraenosLi llirskog stanovniLva 195


7/12

196 ________________ _ ivko Miki0 antropolokoj istraenosti ilirskog stanovnitva 197

Posle formiranja dendrograma za prikazane antropoloke se -rije, uz izraunavanje Penrose-distance sa odgovarajuim statisti-kim analizama, dobijen je sledei rezultat: Dendrogram za 49 ve-likih serija pokazuje grananje na istonu i zapadnu grupu praisto -rijskog stanovnitva zadnjeg milenijuma stare ere. Zapadna grupa-cija se deli na severni (evropski deo) i juni deo (od Sardinije doPakistana). Istona grupacija se razlikuje od zapadne pre svega

po velikim irinskim merama, isto kao to se poev od neolita i ubronzanom dobu razlikuju severni i juni deo mcusobno unutarzapadne grupacije stanovnitva. Severni deo zapadne grupacije od-vaja se od junog del, kod koga su irinske mere u porastu. Kakou zapadnoj tako i u istonoj grupaciji ocrtava se ,zona kratkogla-vih europeida' sa manjirn vrednostima duinsko-irinskog indeksana severu i jugu, a viim u srednjem delu. U poslednjem mileni -

jumu stare ere javlja se tendencija ujednaavanja evropskog sta-novnitva. Takoe se razlika izmeu istone i zapadne grupacijekontinuirano smanjuje. Ova tendencija tee uporedo sa lobanjskomirinom i duinsko-irinskim indeksom procs brahikranizacijeodvija se na istonom delubre nego na zapadu.25

Posmatrano po periodima,poveanje lobanjske irine, odnosnotok procesa brahikranizacije, najbolje pokazuje sledea tabela76

po kojoj se oigledno vidi da je u vremenskom razdoblju dugompreko etiri milenijuma tendencija poveanja lobanjske irine je-dan kontinuiran evolutivni procs.

Iz tabele srednjih vrednosti lobanjskih mera i indeksa obu-hvaene 71 serije^' moe se izvesti paralela sa istim podacima Gla-sinake serije iz VI veka stare ere. Tabelarno prikazano, rezultat bi

bio sledei (vidi tabelu na sledeoj strani).Analizu ove tabele treba izvriti po vertikalnim kolonama. Kod lobanjske mere br. 1 vrednost glasinake serije je najblia

istonoj grupi, dokje vrednost mere br. 8 blia zapadnoj grupi.

-' Schwidetzky, I. Vergleichend-statistische Untersuchungen zur Anthro-pologie der Eisenzeit (Letztes Jahrtausend) HOM O, 23. Band. 3. Heft, 1972,str. 266.

2" Schwidetzky, I. navedeno delo, str. 265.-; Schwidetzky, I. navedeno delo, str. 264,


8/12

198 ________________ ivko Mikic 0 antropolokoj istraenosti ilirskog stanovnitva 199

Lobanjske mere br. 17 i br. 45 vie odgovaraju zapadnoj nego isto -noj grupi. Index 8/1 glasinake serije se dodiruje sa istonom gru-

pom, to je sluaj i sa indeksom 17, 8. Znatno manje vrednostiod obe grupe ima index 45/8, koji je ipak n eto blii zapadnoj

grupi.Na osnovu ovih 7 primarnih antropomorfolokih pokazatelja,lobanjskih mera i indeksa, proizilazi da glasinaka serija iz VIveka stare ere odnosom 4:3 vie naginje ka zapadnoj grupacijievropskog praistorijskog stanovnitva poslednjeg milenijuma sta-re ere.

Iz iste tabele moe da se izvue jo jedan zakljuak o gra-cilnosti glasinake serije. Njega potvruju srednje vrednosti svihlobanjskih mera, koje su upadljivo nie od obe antropoloke gru-pacije.

Izvesni podaci o telesnoj v isini ilirskog glasinakog stanovni-tva dobijeni su sa iskopavanja na lokalitetu Popilijak-Sjeversko,koja je izvrio Centar za balkanoloka ispitivanja ANU BiH 1975.godine. U jednom tumulu veih dimenzija, koji je sadravao 14sahranjenih individua, na odraslim skeletima oba pola izmerenaduina in situ iznosi izmeu 160 cm i 170 cm. S obzirom da jeovaj tumul datovan u periodu VII i VI veka (Glasinac IV/b-c) wmogla bi se hronoloki izvesti paralela sa serijom od 18 glasinakihlobanja. Kako dobijeni podaci o rastu spadaju u kategoriju niskog,onda bi to bio jo jedan pokazatelj koji potvruje gracilnost ilir-skog praistorijskog stanovnitva sredinom poslednjeg milenijuma

stare ere na glasinakom podruju.S obzirom da je nedavno izvrena paralela kroz Penrose-distan-cu Weisbachovih podataka (Glasinac II) i revizije dobijenih poda-taka (Glasinac I)29 sa li jugoslovenskih serija od mezolita do sred-njeg veka, kao i sa nekoliko serija iz susednih oblasti, da se ukrat-ko osvrnemo i na te rezultate, koje e najbolje pokazati sledeatabela:

-11 Videti izvetaj o iskopavanjima u Arh . Preg ledi t br. 17 za 1975.godinu.

"' Schwidetzky, I.Miki, .: Die Illyrer des Glasinac Eine archaologi-sche und anthropolocischc Revision. HO MO 26. Band, 3'4. Heft , 1975.str. 141150.

Razlika izmeu Glasinca I i Glasinca II je sa 0,041 vrlo mala,ali u isto vreme i najnia vrednost tabele. Korelacijski poredak raz-like Glasinca I i II iznosi RH0=+0,951 (za 11 jugoslovenskih serijaodvojeno 0,918), lei dakle vrlo visoko i prema tome statistiki jepotvrdena. To bi znailo da do bitnijeg pomeranja u poretkuglasinake serije kroz reviziju nije dolo.'0 Ovde bi odmah trebalo

jo naglasiti da razlika izmeu srednjih vrednosti lobanjskih mera

i indeksa, izraunata iz Weisbach-Gliickovih mernih podataka(Weisbach i Gliick nisu vrili statistiku obradu), i podataka do-bijenih revizijom pokazuje minimalno razmimoilaenje. To uka-zuje na injcnicu da su se ovi autori nridravali Martinovih me-tods-kih pravila pri merenju, a da je tendencioznost ispoljena u in-terpretaciji antropoloke grade.31 Revidirana serija daje kod svihmera neto manje srednje vrednosli, Razlika prikazana u procen-tima standardne devijacije po Howcllsu" iznosi 24, 32 i 27% u

311 Schwidctzky, I.Miki, t., navedeno delo. str. 152.31 Podvukao autor rcferata.3- Howells, \V. W.: Some uses of the standard dviation in anthropo-

metry.Hum. Biol . 8, 1936, str. 5926 00. . . . .


9/12

Po rezultatima srednjih vrednosti (x) primarnih lobanjskihmera, i to mre br. 1, br. 8 i br. 9 i indeksa 8/1 po revidiranim istarim rezultatima (Weisbach-Glick), ustanovljena razlika je stati-stiki signifikantna.

Posle ove konstatacije se moe prii diskusiji prethodne ta-bele o rezultatima Penrose-distance. Serija Glasinca I, sa razlikomod .041 u odnosu na Glasinac II, po svojim antropomorfolokinikarakteristikama najblia je serij i iz Skocijanskih Jama (.026),zatim iz Donje Doline (.038), Jezerina (.040), i seriji iz Kranja (.059;ovde se javlja jedna hronoloka razlika, ali koja se zbog nedovoljneistraenosti ne moe ire diskutovati) sa nae teritorije. Iz sused-nih oblasti srodnost sa ovim rezultatima pokazuju serije sa nala-zita Hallstatt (.052) i sa nalazita iz Austrije, Cehoslovake i Ma-ars'ke (.091). To bi znailo da je stanovnitvo koje je zahvatalogeografski prostor ogranien nabrojanim lokalitetima, okvirno, sre-dinom poslednjeg milenijuma stare re imalo svoju slinost u jed-

nom antropomorfolokpm smislu. Ovde je neophodno nagiasitida je ovo zkljuak koji je dobijen na osnovu analiza dosadanjegpostojeeg, dodue jo uvek nedovoljnog broja antropolokih serijapraistorijskog stanovnitva, i za sada je dokumentovan u svom ova-kopostojeem obliku.

Diskusija serije Glasinac II po podacima Penrose-distance dajesasvim indentine rezultate, tako da nju nije potrebno odvojenoizvoditi.

Do sada u Jugoslaviji ircba da je iskopano blizu dve hiljadelumula, a od toga broja jedna polovina otpada na glasinako pod-ruje, za koje je izneseno miljenje da je od starijeg gvozdenog

!1Schwidet7kv. 1Mikic, 1 navedeno deio, str. 151

200 zh-ko Mikic

odnosu na b ukupnc sigme prenia revidiranim podacima 17, 20i 21/5.33 Ta minimalna razlika se vidno oituje na sledeoj tabeli:


10/12

O antropolokoj istraenosli ilirskog stanovnitva 201


11/12

202 ivko Miki

doba, odnosno VI veka stare ere nastanjivalo ilirsko pleme Autari-jata.3' Bez obzira na ovako visok broj arheoloki istraenih tumula,oni su dali vrlo malo slabo ouvanih antropolokih osiataka. Serijaglasinakih Iobanja iz VI veka zasada predstavlja najreprezentativ-niju antropoloku seriju kako sa teritorije centralnog ilirskog pod-ruja'5 tako i sa ireg iiirskog rgion a.

Osnovne antropoloke karakteristike ove populacije bi bile sle-dee: onii i srednji rast, mezokrani lobanjski tip, koji ide premabrahikranom sa jasnom tendencijom ka brahikranizaeiji po vidnoizracnoj pianocdpitnliji (videti lobanjc na priloenoj tabli), takoda bi ve po ovim pokazateljima mogla da se uvrsti u zonu krat-koglavih Europeida. Dinarska komponenta, mada jo uvek sa pri-mesama mediteranske gracilnosti, jasno je izraena kako kod gia-sinake serije \?. VI veka stare ere tako i, npr., na nalazima izVujih njiva u Sloveniji iz IV veka stare ere, to bi ukazivalo da

se ova pojava dinarizacija praistorijskog stanovnitva tokom po-slednjeg milenijuma stare ere odvijala uporedo na irem pro-stranstvu planinskog podruja Balkana.

Rsum

ivko Miki

SUR L'TAT DES RECHERCHES ANTHROPOLOGIQUES DESHABITANTS ILLYRIENS

L'auteur parle dans ce rapport des trouvailles anthropologi-ques provenant des localits tumulus. Ces trouvailles ont t djpublies et par consquent on a pu mieux connatre les parti-cularits anthropo-morphologiques des habitants illyriens prhisto-riques. Le nombre de ces localits est toujours insignifiant et noussommes obligs d'utiliser les rsultats des recherches effectues la fin du sicle pass et au dbut de ce sicle. Les localits plusanciennes, desquelles les restes anthropologiques sont dj plusieursfois publis ou rdigs, en Slovnie sont: Magdalenska gora, ko-cijanske jame et Vae, ensuite les trouvailles de Glasinac, Jezerineet Donja dolina en Bosnie. Aprs la guerre en Slovnie ont tfouilles quelques localits illyriennes prhistoriques, surtout lestumulus (par ex. Brinjeva gora et Vu'je njive) o on a dcouvertd'importants restes anthropologiques.

34 Ovo miljenje izneo je B. ovi u svom radu 0 izvorima za istorijuAutarijata, Godisnjak Centra V/3, Sarajevo 1967, str. 103122.3r> Prihvaena i prcuzeta interpretacija B. uvia izneta na Siropozijumu oteritorijalnom i hronolokom razgranienju Il ii a u praistorijsko doba, Sarajevo1964, str. 97.

O antropolokiij istraenosti ilirskoii stanovnitva 203

Etant donn que les enterrements des habitants illyriens pr-historiques sont lis principalement aux tumulus, il faut mention-ner quel tait l'historiat des fouilles de ces constructions spul-crales spcifiques ds leurs dbuts.

Les fouilles des tumulus prhistoriques en Yougoslavie com-mencent dans la deuxime moiti du sicle pass. En 1853, le com-mandant Nettelbland de Mecklenburg a touill cinq tumulus Stina. Ensuite, en 1891 J. Panik y fouille aussi, de l'anne 1905

jusqu' 1914, la duchesse de Mcckienbuig y fouille aussi.1 Sur lalocalit de Vae, J. Versteneck a commence les premires touillesen 1878.2 L'anne 1881 est remarquable pour le commencement destravaux Magdalenska gora en Slovnie et Glasinac en Bosnie.Les premires fouilles Magdalenska aora ont t effectues parF. Schulz (18811883), ensuite J. PenikT(13921895) et la duchesse

de Macklenburg (19051913) et elle a trouv dans 22 tumulus plusde mille tombes.3 Les premires fouilles Glasinac ont t commen-ces en 1881, par le dr. Hochstetter, ensuite en 1888, par . Tru-helka et entre 1892 et 1897, F. Fiala a fouill 816 tumulus, danslesquels il a trouv 1069 tombeaux de squelettes et 224 incinrs/Les Recherches des tumulus en Serbie occidentale ont t effectuespar M. Valtrovi et ses rsultats ont t publis Starinar, nr. X,1893.

En Yougoslavie a t recherchs jusqu' prsent a peu prsdeux mille tumulus et une moiti provient de la rgion de Glasinac.On a tabli que cette rgion a t habite depuis l'ge du fer ancien,c'est--dire du VIe sicle av. J. Ch., par la tribu illyrienne des Auta-riates.34 Sans gard un nombre si important de tumulus archolo-giquement recherchs, ils ont donn trs peu de restes anthropolo-giques, mal conservs. La srie de crnes de Glasinac, date arche-ologiquement du VIe sicle av. J. Ch., reprsente pour l'instant unesrie anthropologique la plus reprsentative du territoire illyriencentral, de mme que de la rgion illyrienne plus vaste.

La publication de Weisbach-Gliick sur les crnes de Glasinacest rdige rcemment et ainsi on a conclu qu'un type mditerranen--

dinarique a habit la rgion de Glasinac au VI

e

sicle av. J. Ch./et pas comme cela fut interprt auparavant et d'une manire ten-dancieuse.

En comparaison avec les preuves statistiques pour l'anthropo-logie de l'ge du fer,1* globalement le dernier millnaire de l'reancienne, o on a distingu les deux groupes fondamentaux depopulation occidental et oriental le rsultat est le suivant:Sur la mesure du crne nr. 1, la valeur de la srie de Glasinac estla plus proche de celle du groupe oriental, tandis que la valeur demesure nr. 8 est plus proche du groupe occidental. Les mesures descrnes nr. 17 et 45 conviennent plutt au groupe occidental quoriental. L'index 8/1 de la srie de Glasinac touche le groupe orien-tal, ce qui est le cas aussi avec l'index 17/8. L'index 45,8 a de-valeurs beaucoup moins importantes que ces deux groupes et il es l


12/12

204 ivko Mikic

un peu plus proche du groupe occidental. Se basant sur ces septindicateurs primaires anthropo-morphologiques, ensuite les mesuresdes crnes et les indexes, il rsulte que la srie de Glasinac du VIe

sicle av. J. Ch., par le rapport 4:3 incline plus au groupement

occidental de la population europenne prhistorique du derniermillnaire de l're ancienne.On peut tirer encore une conclusion du mme tableau dans le

texte sur la gracilit de la srie de Glasinac. Elle est confirmepar les valeurs moyennes de toutes les mesures des crnes qui sontvisiblement plus petites que dans les deux groupes de population.

Les caractristiques fondamentales anthropo-morphologiquesde cette srie seraient les suivantes: la taille petite ou moyenne,le type de crne msocrne qui va vers le brachyerne, avec latendance claire vers la brachyernisation d'aprs la planocipita-lisation bien distingue, ainsi qu' l'aide de ces indicateurs ellepourrait tre range dans la zone des Europides brachycphales.La composante dinarique, quoique toujours avec l'ingrdient de lagracilit mditerranenne, est clairement distingue dans la sriede Glasinac du VIe sicle av. J. Ch., et aussi dans les trou-vailles provenant de la localit Vuje njive en Slovnie du* IVesicle av. J. Ch., ce qui indique que ce phnomne la dinarisationde la population prhistorique durant le dernier millnaire de l'reancienne arrive paralllement sur une vaste rgion du territoiremontagneux des Balkans.

Živko mikić - o antropološkoj istraženosti ilirskog stanovništva

Documents